• Silaža
  • 13.08.2021. 16:00

Greške prilikom siliranja i oko broja obroka za goveda

Gajenje kukuruza u Srbiji i dalje zauzima prvo mesto po veličini površina. Samo od toga je skoro zanemarljiv deo za proizvodnju silaže.

Foto: Jelena Gajić Đokić
  • 299
  • 412
  • 0

Za uvod da se podsetimo na dve opšte poznate stvari, kukuruz je najvažnija ratarska kultura koja najvećim delom služi za ishranu stoke i govedarstvo je najvažnija grana u stočarstvu. To danas važi za sve države Evrope. Ipak, postoje velike razlike među državama sa još većim uticajima na uspešnost u gajenju stoke. Razlike su za Srbije sve značajnije pošto se ne iskorišćava sve ono što veliki deo Evrope već normalno postiže.

Kukuruz kao proizvod u zrnu se odavno proizvodi skoro isključivo u južnim državama Evrope, Centralna i Severna Evropa u isto vreme skoro da nisu ni znale za bilo kakvo gajenje kukuruza. Sa proizvodnjom silaže od kukuruza dešavalo se skoro obrnuto. Pojavljuje se masovnije tek posle drugog svetskog rata i to pre svega upravo u državama Centralne i Ceverne Evrope. Osnovni razlog je bio što je shvaćena vrednost celih stabljika kukuruza pre svega za ishranu goveda. U tom delu Evrope postojeće sorte kukuruza nisu ni mogle da sazrevaju.

Pripreme silaže kukuruza prepuštaju se pravim profesionalcima

Tako dobijamo situaciju da se gajenje kukuruza širi na celu Evropu, ali sa dva načina gajenja: južni deo za zrno, a centralni-severni za silažu celih stabljika. Zbog toga se i selekcijom sve više dobijaju odgovarajuće sorte, pre svega za visoke prinose celih stabljika od 70 ili čak stotinak tona po hektaru. Povećavanjem površina kukuruza za silažu postaje u najvećem delu Evrope vrlo organizovano i sa najvećim stepenom odgovarajuće tehnike. Pri tome se postiže najveći mogući kvalitet koji se jednostavno označava sa glavnim ciljem da takvu silažu rado jedu čak i goveda koja nisu gladna.

Kako napraviti kvalitetnu silažu od kukuruza koji je pretrpeo ozbiljan toplotni stres?

U zemljama Evrope sa najrazvijenijim govedarstvom proizvodnja silaže od kukuruza postaje sve više pravo majstorstvo. U tim državama od početka proizvodnje ove vrste silaže postalo je jasno da slaba silaža i dobra silaža jako razlikuju. Iz tog razloga se svi postupci ubiranja celih stabljika kukuruza i pripreme silaže kukuruza sve više prepuštaju pravim profesionalcima. To je na neki način upoređuje sa postupcima ubiranja strnih žita preko profesionalnih majstora sa odgovarajućim kombajnima.

Kod kukuruza za dobijanje silaže celih stabljika postupak je mnogo složeniji počev od ubiranja i transporta, a naročito zbog složenih postupaka i uslova skladištenja i siliranja. Upravo zbog te složenosti i razlika između pojedinih postupaka može da dovede do još većih razlika u kvalitetu silaže. Najveći broj uobičajenih postupaka se redovno izvodi - počev od ubiranja u stanju voštane zrelosti zrna preko obaveznog usitnjavanja do sabijanja na mestu siliranja i potrebnog dobro pokrivanja i tako dalje. Samo sve to i dosta toga ostalog ima i toleranciju od nekog lošijeg sprovođenja do nekog zaista dobrog. 

Greške prilikom siliranja

Osnovne greške se prave kod ubiranja na njivi i nastavljaju na mestu siliranja. Najveća tolerancija i time najveća greška svakako je u dužini punjenja jednog silo objekta. Kod svih razmena iskustava i saznanja o kvalitetu silaže uvek se jasno ističe da se najbolji rezultati postižu ako je punjenje i zatvaranje svakog objekta samo sa dan ili najviše dva dana. Za to su objašnjenja jasna, time se u najvećoj meri umanjuje dodir usitnjene mase sa vazduhom.

Iz istog razloga slične greške se prave i kod izuzimanja silaže za potrebe svakog dana. Određivanje potrebne količine treba da bude ne samo za svaki dan već i u najvećoj meri što tačnija količina. Ta količina treba da se odseca potpuno glatko i da se mesto odrezivanja odmah i što bolje pokrije. Ako se to zanemaruje onda se to već prepoznaje kod praćenja ishrane goveda. 

Sa kojom dnevnom količinom silaže hraniti goveda i ovce?

Kod obilazaka većeg broja odabranih farmi goveda po Evropi upravo su postupci izuzimanja potrebne količine silaže izazivali najveće interesovanja i sa više puta ponovljenih pitanja - da li je to zaista tako važno! Odgovor je uvek bio jasan i isključiv, mora se stvoriti navika za obavezno obavljanje svih detalja.

Kod najboljih odgajivača krava - proizvođača mleka se jasno ističe da se izuzimanje silaže obavezno obavlja ne jednom već šta više dva puta dnevno. Time se očigledno krave podstiču da hranu uzimaju rado i u većoj količine nego kada se daje jednom dnevno. Pri tome se uvek ističe da se radi ne samo o obaveznoj silaži već o dobro pripremljenim mešavinama sa najmanje dve ili tri grupe krava.

Zašto se silaža ne koristi u dovoljnoj količini u Srbiji?

Pripremanje silaže od celih stabljika kukuruza se u Srbiji zaista ne koristi ni približno onoliko koliko je to moguće i potrebno. Na to utiče mnogo razloga od kojih treba posebno da se istaknu dve velike grupe razloga. To su organizacija i sprovođenje ubiranja i siliranja kao i izbor i način korišćenja objekata za siliranja. To podjednako zaslužuje posebno razmatranje. Ne treba svakako zaboraviti ni mogućnosti i načine dobijanja i korišćenja takozvanih travnih silaža.

Momenat siliranja najbitniji za kvalitet silaže

Gajenje kukuruza u Srbiji i dalje zauzima prvo mesto po veličini površina. Samo od toga je skoro zanemarljiv deo za proizvodnju silaže. U pogledu govedarstva u Evropi imamo sličnu situaciju. Govedarstvo centralne i severne Evrope je sve razvijenije sa sve boljim rezultatima. U Srbiji je gajenje goveda već dugo u padu i sa rezultatima koji su značajno slabili.


Tagovi

Silaža Siliranje Greške Obrok za goveda Objekti za skladištenje silaže


Autor

Milan Tošić

Više [+]

Redovni profesor doktor poljoprivrednog fakulteta u penziji.