• Neolit
  • 06.12.2020. 16:00

I u doba neolita usevi pšenice se đubrili, rod skladištio i prerađivao

Analize pokazuju da se, nakon žetve u doba neolita, dosta roda skladištilo i to na nekoliko načina. Najzastupljeniji u ovim krajevima bio je u vidu kamenih posuda od debelih zidova, zatim kontejneri od gline ili podzemni koji su nalik silosima.

Foto: Aleksandar Jovanović
  • 453
  • 327
  • 0

Pšenica, danas jedna od najzastupljenijih žitarica na ovim prostorima, bila je i među najdominantnijim kulturama pre 8.000 godina. U doba ranog neolita, mlađeg kamenog doba, na manjim poljima u blizini naselja koja su stvarali, naši preci su uzgajali jednoredu i dvoredu, a kasnije se pojavila i ona koju danas zovemo hlebnim zrnom. Osim žita, na parcelama je u najvećoj meri bilo i ječma.

"Svakako su biljke kojima su najviše pažnje posvećivali ratarske kulture. Ta proizvodnja potiče pre svega sa Bliskog istoka, ali je, zbog geografske povezanosti sa tim područjem, rano stigla na Balkan. Prvo se razvijala na ostrvima u Grčkoj, a vrlo brzo stiže i kod nas i to su, u tom trenutku, već pripitomljene biljke. Bilo je i mahunarki i to najviše graška, sočiva i urova. Leblebija je bila vrlo interesantna, ali više na Bliskom istoku nego ovde", objašnjava studentkinja doktorskih studija arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Amalia Sabanov.

Veličina zrna gotovo ista, ali ne i ploda

Na njivama su se mogle videti i uljarice poput lana i maka, ali je mak ipak bio zastupljeniji u zapadnoj Evropi.

"Lana u ranom neolitu ima tek u nekoliko primeraka, dok je u kasnom bio znatno rasprostranjeniji, te se od njega pravila i tkanina, a pretpostavlja se i ulje."

Na Staroj planini pravi se hleb na način star 7.000 godina

Po karakteristikama, u pitanju su plodovi vrlo slični današnjim. Veličina zrna ostala je gotovo ista, a jedinu razliku, napominje Sabanova, možemo da primetimo kod mahunarki - bile su dosta sitnije, posebno grašak.

I onda su znali šta je biljci potrebno

Pomoću analize azota i ugljenika, dodaje naša sagovornica, zaključeno je da su poljoprivrednici u to vreme primenjivali i đubrivo, te da su dobro poznavali biljku i znali šta joj je potrebno. Kako su obrađivali i pripremali zemljište, navodi naša sagovornica, možemo da zaključimo analizom alatki.

Klik za restart - da li treba da se vratimo na ralo i volove?

"Pošto je to kameno doba, uglavnom su ih pravili od kamena. Međutim, često su koristili kosti i rogove životinja. Zemlju su obrađivali ručno tim pomagalima i to najčešće rogom jelena. Za žetvu su imali srpove od kamenih oštrica koje su veoma sitne i ugrađivale su se u dršku od kosti ili drveta", objašnjava doktorand na Filozofskom fakultetu.

I tada se rod skladištio u kontejnere nalik silosima

Analize takođe pokazuju da se, nakon žetve, dosta roda skladištilo i to na nekoliko načina. Najzastupljeniji u ovim krajevima bio je u vidu kamenih posuda od debelih zidova, zatim kontejneri od gline ili podzemni koji su nalik silosima.

"Možemo da uočimo da je bilo i neke vrste prerade svih tih plodova. Često nailazimo na ostatke u ognjištima. U pitanju su ljuske koje su odstranjivali prilikom čišćenja i bacali u vatru. Mlevenje su obavljali ručno, a da je termičke obrade bilo vidimo po tome što su unutar kuća pronađena mnoga ognjišta i brojne pećnice sa ostacima obrađenih žitarica."

Klima je i tada uticala na razvoj proizvodnje

U ishrani se koristilo i voće. Najviše se jeo dren, zatim lešnik, žir, bilo je i malina, kupina, zove, jagode, ređe jabuke i kruške, ali ništa od toga nije bilo kultivisano već su ih tadašnji stanovnici sakupljali isključivo u prirodi.

Vreme za berbu trnjina i gloginja - nakon mraza odlične za preradu

Klima je i tada uticala na razvoj proizvodnje, te su se sve ove kulture prvenstveno uzgajale na istoku i zapadu, a kasnije se to širilo na sever i jug. Međutim, što se severnije išlo, diverzitet biljaka bio je manji upravo zbog ne tako adekvatnih vremenskih uslova.


Tagovi

Neolit Rani neolit Proizvodnja Poljoprivreda Amalia Sabanov Skladištenje roda Prerada roda Diverzitet biljaka


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.