Italija uspela da proda pirinač Kinezima

Iz Italije su poslednjih nedelja dolazile samo negativne vesti koje nikoga nisu mogle da ostave ravnodušnim. Zato nam je posebno drago saznanje kako je ova mediteranska zemlja ujedno i najveći proizvođač pirinča u Evropi, a koja je ovu žitaricu uprkos krizi uspela da proda ni manje ni više nego Kinezima.

Osim toga, zabeležili su rast konzumacije te namirnice za vreme virusa korona. 

Italijani proizvode kvalitetniji pirinač?

Rižoto je, nakon testenine, zvezda italijanske gastronomije, naročito na severu zemlje. Ovo je jelo popularno i među Kinezima koji zbog toga uvoze razne sorte kao što su arborio, carnaroli, romu i baldo, koje se inače koriste u njegovoj pripremi. 

"To je zato što je naš pirinač po kvalitetu mnogo bolji od one koja se uzgaja u Kini", rekao je Stefano Đrepi iz najvećeg italijanskog poljoprivrednog sindikata, "Coldiretti" i još hvali ugovor koji je Italija sklopila u aprilu sa Kinom.  

Prognoza 2020: Čeka nas duboka, neujednačena recesija i nesiguran oporavak?

Ova vest najviše je oduševila uzgajivače iz Pavije, Lombardije, Verćelija i Novare, regija u kojima se uzgaja 95 odsto italijanskog pirinča. "To je kao da smo prodali sladoled Eskimima. Našem pirinču i rižotou otvorena su vrata velikog tržišta", komentisali su u Il Corriere della Sera.

Konzumacija za vreme pandemije porasla za 47 odsto

Na severu Italije pirinač dobro uspeva jer tamo ima dovoljno vode potrebne za uzgoj, što nije slučaj na jugu.

U zemlji ima 4.200 uzgajivača koji oko 200 sorti te žitarice uzgajaju na 220.000 hektara. Iako Italija godišnje proizvede milion i po tona, što je više od pola evropske proizvodnje, na globalnom nivou naš kontinent u proizvodnji pirinča učestvuje sa mizernih 0,4 odsto. Više od 90 odsto od 500 miliona tona koliko se godišnje proizvede te žitarice, dolazi iz Azije. 

Berba im zavisi od migranata - Italija traži najmanje 200.000 radnika

Izvoz nije jedina dobra vest za ovu namirnicu. U prvih šest nedelja pandemije, konzumacija na domaćem tržištu porasla je za čak 47 odsto, ponekad čak nadmašivši i slavnu pastu. 

Inspiracija za 'Bela Ćao'

Ovu žitaricu na sever Italije doneli su cisterciti (rimokatolički crkveni red) u XII veku, a njen uzgoj dobio je zamah uvođenjem sistema kanala koje je, navodno, projektovao slavni Leonardo da Vinči, a kasnije je u proizvodnju uključena i mehanizacija. Sve do 50-ih i 60-ih godina prošlog veka ljudi su dolazili sa juga Italije da bi kultivisali dolinu reke Po, posebno žene zvane 'mondine' ili sezonske radnice na poljima pirinča. 

Teški uslovi rada kojima su bile izložene, nadahnuli su nastajanje legendarne pesme "Bella Ciao", kao i filmova poput Gorkog pirinča (Riso Amaro, 1949.) sa Silvanom Manganom i Vitorijom Gazmanom.