Jesenja setva krmnih kultura

Preporuka Poljoprivredne savetodavne stručne službe Loznica je da se u jesenjoj setvi povećaju površine pod krmnim usevima, jer oni mogu u rano proleće dati značajne prinose zelene krme.

Stočni kelj se seje od početka septembra do sredine oktobra. Količina semena varira od roka setve i međurednog rastojanja (12,5 ili 25 cm) od 10 - 20 kg/ha. Za kosidbu stiže krajem marta, početkom aprila (početak cvetanja do faze punog cvetanja) i predstavlja prvu zelenu stočnu hranu. Period njegovog korišćenja je od 10 - 15 dana. Prinos zelene krme može se kretati od 50 - 80 t.

Krajem septembra seje se ozima grahorica. Najčešće se seje u smeši sa strninama (ovas, pšenica, tritikale). Količina semena grahorice za setvu u smeši je 80 kg, pšenice 60 kg, tritikalea 60 kg ili ovsa 50 kg/ha. Kosi se u fazi 30 - 40 cm porasta pa do punog cvetanja i formiranja mahuna. Kosidba kreće polovinom maja i traje 10 - 15 dana. Prinos zelene krme može biti preko 30 t /ha, pojašnjava Zlatica Krsmanović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Srbije. 

Lucerka daje 16.000 kg sena po hektaru - evo i kako!

U godini kada su male količine padavina potrebno je planirati navodnjavanje

Ozimi stočni grašak - seje se do polovine oktobra. Količina semena je 150 kg/ha. Za zelenu masu seje se sa potpornim usevom. Grašak se seje u količini 80% od količine za čistu setvu, a potporni usev ( pšenica, ovas, tritikale) u količini 20% od količine od svake vrste koja se planira. Kada se koristi za ishranu u zelenom stanju kosidba počinje od početka cvetanja i traje do početka formiranja mahuna (10 - 15 dana, sredina maja).

Prinos zelene krme se kreće oko 40 t/ha. Zajednička odlika ovih kultura je da se posle njihovog košenja mogu gajiti i naknadni usevi (npr. kukuruz). U ovoj godini kada su male količine padavina potrebno je planirati navodnjavanje. Setva se obavlja žitnim sejalicama u međurednom razmaku od 12,5 cm i na dubini između 4 i 5 cm. Mogu se sejati kao čist usev ili u smeši sa strnim žitima. Pored zelene krme, moguće je spravljanje sena i silaže. Zbog kvalitetnog hemijskog sastava suve materije, predstavljaju veoma vrednu komponentu u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja.

Predsetvena priprema treba da obezbedi što sitnije zemljište

Grašak i grahorica su odličan predusev za sve gajene biljke, osim za mahunarke, a njihova simbioza sa kvržičnim bakterijama, ostavlja u zemljištu velike količine azota. Osnovna obrada se izvodi kao kod pšenice, ali predsetvena priprema treba da obezbedi što sitnije zemljište što dovodi do ravnomernog rasporeda semena i lakše i kvalitetnije kosidbe. Upotreba mineralnih đubriva u odgovarajućoj dozi, bitno utiče na postizanje visokog prinosa. Količina semena za setvu graška iznosi oko 150 kg/ha i 120 kg/ha grahorice. Ako se izvodi setva graška i grahorice sa strninama, izaziva manje poleganje graška i kvalitetniji prinos zelene mase pri čemu se dodaje 30 - 35 kg/ha najčešće ovsa, ječma ili pšenice.

Prostran: Jesenja setva za siguran rod

Kosidba za zelenu krmu se izvodi kada počne obrazovanje prvih mahuna, a ako je usev združen sa strnim žitima, ne bi trebalo da dođe do njihovog klasanja ili metličenja. Najbolji kvalitet sena postiže se košenjem tokom punog cvetanja i nalivanja donjih mahuna, odnosno klasanja i metličenja, ali ne i cvetanja strnina. Za spravljanje silaže košenje graška i grahorice treba obaviti u vreme punog obrazovanja mahuna kada je najviši sadržaj proteina.