• Krmno bilje
  • 13.09.2019. 08:00

Jesenja setva krmnih kultura

Preporuka je da se u jesenjoj setvi povećaju površine pod krmnim usevima, jer oni mogu u rano proleće dati značajne prinose zelene krme.

Foto: Bigstockphoto/Aikon
  • 140
  • 23
  • 0

Preporuka Poljoprivredne savetodavne stručne službe Loznica je da se u jesenjoj setvi povećaju površine pod krmnim usevima, jer oni mogu u rano proleće dati značajne prinose zelene krme.

Stočni kelj se seje od početka septembra do sredine oktobra. Količina semena varira od roka setve i međurednog rastojanja (12,5 ili 25 cm) od 10 - 20 kg/ha. Za kosidbu stiže krajem marta, početkom aprila (početak cvetanja do faze punog cvetanja) i predstavlja prvu zelenu stočnu hranu. Period njegovog korišćenja je od 10 - 15 dana. Prinos zelene krme može se kretati od 50 - 80 t.

Krajem septembra seje se ozima grahorica. Najčešće se seje u smeši sa strninama (ovas, pšenica, tritikale). Količina semena grahorice za setvu u smeši je 80 kg, pšenice 60 kg, tritikalea 60 kg ili ovsa 50 kg/ha. Kosi se u fazi 30 - 40 cm porasta pa do punog cvetanja i formiranja mahuna. Kosidba kreće polovinom maja i traje 10 - 15 dana. Prinos zelene krme može biti preko 30 t /ha, pojašnjava Zlatica Krsmanović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Srbije. 

Lucerka daje 16.000 kg sena po hektaru - evo i kako!

U godini kada su male količine padavina potrebno je planirati navodnjavanje

Ozimi stočni grašak - seje se do polovine oktobra. Količina semena je 150 kg/ha. Za zelenu masu seje se sa potpornim usevom. Grašak se seje u količini 80% od količine za čistu setvu, a potporni usev ( pšenica, ovas, tritikale) u količini 20% od količine od svake vrste koja se planira. Kada se koristi za ishranu u zelenom stanju kosidba počinje od početka cvetanja i traje do početka formiranja mahuna (10 - 15 dana, sredina maja).

Prinos zelene krme se kreće oko 40 t/ha. Zajednička odlika ovih kultura je da se posle njihovog košenja mogu gajiti i naknadni usevi (npr. kukuruz). U ovoj godini kada su male količine padavina potrebno je planirati navodnjavanje. Setva se obavlja žitnim sejalicama u međurednom razmaku od 12,5 cm i na dubini između 4 i 5 cm. Mogu se sejati kao čist usev ili u smeši sa strnim žitima. Pored zelene krme, moguće je spravljanje sena i silaže. Zbog kvalitetnog hemijskog sastava suve materije, predstavljaju veoma vrednu komponentu u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja.

Predsetvena priprema treba da obezbedi što sitnije zemljište

Grašak i grahorica su odličan predusev za sve gajene biljke, osim za mahunarke, a njihova simbioza sa kvržičnim bakterijama, ostavlja u zemljištu velike količine azota. Osnovna obrada se izvodi kao kod pšenice, ali predsetvena priprema treba da obezbedi što sitnije zemljište što dovodi do ravnomernog rasporeda semena i lakše i kvalitetnije kosidbe. Upotreba mineralnih đubriva u odgovarajućoj dozi, bitno utiče na postizanje visokog prinosa. Količina semena za setvu graška iznosi oko 150 kg/ha i 120 kg/ha grahorice. Ako se izvodi setva graška i grahorice sa strninama, izaziva manje poleganje graška i kvalitetniji prinos zelene mase pri čemu se dodaje 30 - 35 kg/ha najčešće ovsa, ječma ili pšenice.

Prostran: Jesenja setva za siguran rod

Kosidba za zelenu krmu se izvodi kada počne obrazovanje prvih mahuna, a ako je usev združen sa strnim žitima, ne bi trebalo da dođe do njihovog klasanja ili metličenja. Najbolji kvalitet sena postiže se košenjem tokom punog cvetanja i nalivanja donjih mahuna, odnosno klasanja i metličenja, ali ne i cvetanja strnina. Za spravljanje silaže košenje graška i grahorice treba obaviti u vreme punog obrazovanja mahuna kada je najviši sadržaj proteina.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Jesenja setva Krmne kulture Setva stočnog kelja Setva ozime grahorice Setva ozimog stočnog graška Zlatica Krsmanović