Darko Simić, stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Šapca objašnjava da kod lakih zemljišta unošenje kreča sprečava obrazovanje pokorice, a kod teških dovodi do rastresitosti, što je od značaja ne samo za vodne i vazdušne osobine, već isto tako za ukorenjavanje biljke.
Pod kalcifikacijom zemljišta podrazumevamo meru čiji je cilj da se kiselo zemljište preobrati u slabo kiselo i normalne pH vrednosti. Taj zadatak se postiže unošenjem velike količine kreča u zemljište. Da bi zemljište moglo da adsorbuje kalcijum jon, neophodno je da kalcijumovo jedinjenje bude u rastvorljivom stanju, kako je ranije pisao Agroklub.
Darko Simić, stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Šapca objašnjava još da se kalcifikacijom popravlja struktura zemljišta, što dovodi do poboljšanja vodno-vazdušnih osobina i to kako kod teških, tako i kod zemljišta lakog mehaničkog sastava.
Šta je kalcifikacija i zašto je neophodna kod kiselih zemljišta?
Kod lakih zemljišta unošenje kreča sprečava obrazovanje pokorice, a kod teških dovodi do rastresitosti, što je od značaja ne samo za vodne i vazdušne osobine, već isto tako za ukorenjavanje biljke.
Kod teških zemljišta kalcifikacijom se produžava interval obrade zemljišta, što je naročito značajno za naše smonice koje, kao što je poznato, imaju veoma uzan interval, objašnjava Simić.
Inače, kalcifikacijom se odstranjuje, za većinu biljaka, štetna kiselost zemljišta, što omogućava da na takvim zemljištima mogu da se gaje i kulture koje ne podnose kiselost. Takvo zemljišta štetno deluje na većinu njivskih kultura, ali, od nje najviše stradaju leguminoze, zatim pšenica, šećerna repa i većina povrtarskih kultura. Na slabo i srednje kiselim zemljštima ove kulture se izrođavaju, pri čemu se po njivama pojavljuju u oazama 'ćelava' mesta, dok na jako kiselim zemljištima uopšte ne uspevaju.
Zapažena je činjenica da unošenje samo mineralnih đubriva na takvim zemljištima malo pomaže, a kiselost se ne odstranjuje ni unošenjem stajskog đubriva. Posle kalcifikacije 'ćelava' mesta sa takvih terena nestaju, a zemljišta postaju sposobna za gajenje raznovrsnih kultura, zaključuje Simić.
Izvori
Tagovi
Autorka
Povećana tražnja za kukuruzom i ječmom
Ratar Žika Radosavljević: "Prosek prinosa soje oko 2 t/ha, čekam bolju cenu"
Nošena, sklopiva, pneumatska: Predstavljena jedinstvena Lemken Solitair MF sejalica
Cena suncokreta u padu, pšenica i soja zabeležile rast
Djordje Ostojic
pre 3 nedelje
Pistovani poljoprivrednici, Cinjenica je da vec nekoliko godina zaredom, imamo extremnu susu, malo padavina. Ali, razumem i pojedince koji daju Više [+]
Dinka Bogunović
pre 3 nedelje
Više čitajte ovde: https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/pocela-berba-ranih-sorti-grozda-proverili-smo-kakve-su-cene/106700/
