• Autohtone sorte
  • 16.09.2019. 10:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Bečej

Kukuruz "osmak" i do deset puta skuplji od industrijskog

Nemanja Mirilov iz Bačkog Gradišta na njivi kod Parka prirode Stara Tisa ove godine je po prvi put na pola jutra posejao autohtonu sortu kukuruza "beli osmak", poznatiju i kao staklenac.

Foto: Zorana Bogdanović
  • 1.246
  • 179
  • 0

Reč je o staroj vrsti belog kukuruza iz sorte tvrdunaca koja se koristi pretežno za ljudsku ishranu. Nekada je bio zastupljen na čitavom Balkanu, a danas ga je teško pronaći jer su ga osamdesetih godina potisnuli hibridi. Osim što je beo, karakterističan je i po krupnom zrnu i osam redova, a ako dobro rodi može da ima i preko 12 redova, kao i veoma krupan klip.

"Osmak ne daje velike prinose kao hibrid. Ove godine smo ga prvi put posejali, zato ne možemo sa sigurnošću da kažemo koliki će biti prinosi. Uskoro nas očekuje berba pa ćemo videti. Sejali smo ga kao i svaki drugi kukuruz. Nismo ga tretirali ni sa čim. Kada je nikao prskali smo malo sa koprivom, koju inače koristimo i za druge kulture jer je dobra i zdrava, kako za ljude tako i za biljke. Takođe, morali smo da prskamo zbog korova. Zagrnuli smo ga, oparali i pustili ga da raste," objašnjava Nemanja Mirlov.

Siliranje kukuruza - koji je najbolji momenat za početak

Od osmaka visokoproteinsko brašno

Porodica Mirilov pet godina unazad gaji i prerađuje leblebiju. Od celog zrna prave brašno, poznatije kao besan, zatim ljuspice, testenine i čips. Za ovu sortu kukuruza odlučili su se jer planiraju da svoj bezglutenski proizvodni program upotpune visoko proteinskim brašnom od kukuruza osmaka.

Kukuruz ne sadrži gluten. Ovo je veoma stara sorta koja je izvanredna za proju i kačamak. Naš cilj je da od osmaka pravimo visokoproteinsko brašno, pogodno za sportiste. Veoma je dobro za mišiće, disajne organe, želudac, stomak. O tome koliko je zdravo možda najbolje govori činjenica da su naši preci živeli i odrasli na ovom brašnu”, kaže Nemanja.

Stara vrsta belog kukuruza iz sorte tvrdunaca

Najvažnija prostorna izolacija

Naš sagovornik kaže da je vodio računa o prostornoj izolaciji srpskog krivaka, kako se ne bi oprašio sa drugim sortama i hibridima. U oktobru će ga ručno obrati i smestiti u čardak da se suši, nakon čega će ga samleti na vodeničarskom mlinu po principu hladne spore meljave, kao što su to naši preci radili.

Planiramo da uzmemo novi mlin, kako bismo posebno mleli leblebiju i posebno kururuz osmak. Razmišljamo da možda napravimo i miks ta dva brašna”, ističe naš sagovornik ne želeći da previše otkriva porodične planove.

Pravilnim plodoredom protiv tumora kukuruza

Cena i deset puta veća u odnosu na industrijski

Seme osmaka može da se sačuva i ponovo poseje, pa tako poljoprivredni proizvođači ne moraju da izdvajaju dodatan novac. Ova sorta je na ceni zato što je gotovo zaboravljena i veoma je teško pronaći. Tako za 30 semenki treba izdvojiti između 200 i 300 dinara.

Cena osmaka je četiri do pet puta veća, možda i deset puta veća u odnosu na industrijski koji je ekonomičniji i koristi se za preradu za stočna brašna. Osmak je ipak za ljudsku upotrebu, daje manji prinos i manji je u odnosu na hibride. Na njemu ima od jednog do dva klipa. Ipak, nadam se da će i drugi proizvođači prepoznati njegovu ulogu i njegov značaj i da će još neko početi time da se bavi”, iskren je Nemanja.

Seme osmaka može da se sačuva i ponovo poseje

Povećali površine pod leblebijom

Mirilovi su povećali površine pod leblebijom, pa je tako, zajedno sa kooperantima, uzgajaju na 120 jutara. Prošle i ove godine usled čestih padavina leblebiju je počela da napada plemenjača, zato će je najverovatnije koristiti kao poststrnu setvu - sejaće je posle žita ili ječma.

I leblebiju smo tretirali koprivom. Posle kiša smo morali da je tretiramo protiv plemenjače. Međutim, malo smo zakasnili pa je jedan deo uspeo, a drugi nije. I dalje učimo. Savete tražimo putem interneta. Skidamo ih sa indijskih sajtova i prevodimo na engleski, pa sa engleskog na srpski. Za nas je sve to i dalje početak, iako smo počeli ovim da se bavimo pre pet godina. Ali kada je i soja došla sedamdesetih godina nisu prinosi bili 25-30 metara po jutru. Mislim da je leblebija veliki potencijal i budućnost”, zaključuje Nemanja Mirilov.

Ovaj mladi poljoprivrednik ima u planu da osnuje udruženje proizvođača leblebije i osmaka, sa željom da unapredi i poveća proizvodnju ovih kultura i ujedno na tržište plasira zdrave proizvode, namenjene svim generacijama.


Tagovi

Bačko gradište Leblebije Kukurz osmak Nemanja Mirlov


Autorka

Zorana Bogdanović

Zorana Bogdanović

Diplomirana novinarka. Sarađivala kao novinarka, dopisnica i reporterka za nekoliko različitih medija. Najviše voli teme o životu, radu i problemima, "običnog" čoveka.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi