Pravilnim plodoredom protiv tumora kukuruza

Mehurasta gar kukuruza (Ustilago maydis) ređe se javlja u tropskoj, a više u suvoj i toploj klimi. U našim agrokekološkim uslovima redovno se javlja i verovatno nema ni jednog područja gde gar nije prisutna. Jače zaraze su retke. Obično je oboljenjem zahvaćeno jedan do dva odsto, a ređe do pet odsto biljaka. Ipak na površinama na kojima se gaji kukuruz, ukupni gubici mogu da budu veliki.

Simptomi bolesti koje izaziva ova gljivica ispoljavaju se na svim nadzemnim delovima biljke, a masovne zaraze mogu da se ostvare ukoliko dođe do mehaničkih oštećenja, od insekata na primer ili od grada. Karakteristika ove bolesti su mehuraste izrasline, različite veličine i oblika.

Infekcija je moguća tokom čitave vegetacije

Infekcija se ostvaruje tokom čitave vegetacije, tačnije od vremena kada kukuruz dostigne visinu oko 40 centimetara. Spore ove gljive nisu toksične za razliku od nekih drugih i ne izazivaju nikakve štetne posledice kod domaćih životinja. Može biti zahvaćen ili samo vršni deo klipa ili u nekim slučajevima, ukoliko se zarazi klip u ranim fazama razvoja, kompletno može biti zahvaćen, čime se uništava zrno i direktno smanjuje prinos.

Crvenilo kukuruza je opasno oboljenje i znatno smanjuje prinos

Na zaraženim organima obrazuju se izrasline - guke ili tumori sunđeraste strukture. Ove izrasline predstavljaju mešavinu gljive i uvećanih ćelija zaraženih organa biljke. Guke su u početku čvrste i svetle boje. Sazrevanjem guka (tumora), opna postaje tamnije boje, skoro crna, tada počinje da puca pa se kroz pukotine oslobođa crna prašina koja je puna teleutospora parazita.

Najbolja preventiva je plodored

Mere kontrole pojave bolesti su setva tolerantnijih hibrida kukuruza na ovo oboljenje, plodored od dve do tri godine jer spore upravo toliko vremena zadržavaju vitalnost u zemljištu na ostacima posle berbe. Stajnjak može takođe da bude izvor zaraze ukoliko stoka jede zaraženu kukurozovinu. Izbegavati pregust sklop jer vlažna sredina pogoduje razvoju ovog parazita. Takođe, kod međuredne obrade treba što manje oštećivati biljke kukuruza. Zaražene biljke treba spaliti, savetuje Zoran Panajotović, iz PSSS Pirot.

Kod ove bolesti procenat zaraženih biljaka ne odgovara procentu smanjenja prinosa.

Ako je deset odsto biljaka zaraženo, prinos je smanjen za dva odsto. Upotreba silaže i zrna kukuruza zaraženih sa Ustilago maydis ne dovodi do trovanja životinjskog organizma. Potvrđeno je da do toksičnosti dolazi uglavnom od Fusarium spp. koji se često nalazi na klipu kukuruza, obolelom od mehuraste gari. 

Usled suše, nekada dolazi do prestanka rasta klipa

Nastupanjem kišnog perioda, meristem se na vrhu klipa aktivira, klip izrasta iz komušine i pošto je nezaštićen, lako dolazi do zaraze. Ovo je naročito izraženo kod hibrida čija komušina slabo pokriva klip. Na stablu i metlici guke su sitnije. Na listu se često javlja duž glavnog nerva i mogu biti duge nekoliko desetina centimetara, usled čega se list deformiše i uvija, ponekad i suši. Prema gari su otpornije mlađe biljke, tako da se bolest tek javlja kad su visine od 30 do 50 centimetara. 

Uticaj suše na prinos kukuruza

Prezimele teleutospore postepeno klijaju naredne godine i predsavljaju izvor zaraze. Osnovna mera suzbijanja mehuraste gari kukuruza je stvaranje otpornih sorti. Do sada nije poznata ni jedna sorta otporna na mehurastu gar. Plodored i uklanjanje zaraženih biljaka, glavna je mera u smanjenju inokuluma za narednu godinu, ali ne iskorenjuju pojavu bolesti s obzirom da se parazit raznosi vetrom. Hemijske mere zaštite kukuruza u praksi se ne koriste, mada neki fungicidi omogućavaju izvesnu zaštitu.

Tumor se ne javlja na mladoj biljci

Veličina guka (ili tumora) varira od vrlo sitnih pa do 15 i više centimetara u prečniku. Najveći tumori formiraju se na klipu pa nekad čitav klip može da bude zahvaćen. U nekim godinama, usled sušnog perioda dolazi do prestanka porasta klipa.

Ne pojavljuje se na mladom kukuruzu, već kada dostigne visinu preko 10 cm. Tada se javljaju na pojedinim nadzemnim delovima manje ili veće izrasline - mehuri koji su u početku svetle boje, konkretno sivo - zelene, a kasnije dobiju tamnu sivu boju, razvijaju se i iz njih se oslobađa crna praškasta masa spora.

Zaraženi mogu biti svi nadzemni delovi, ali treba naglasiti da je zaraza lokalnog karaktera, odnosno, ne širi se po drugoj biljci.

Ne koristiti zaražene biljke za ishranu stoke

Ukoliko stabljiku upotrebljavamo kao hranu za stoku, izmetom stoke spore dospevaju u zemljište. Optimalna temperatura za razvoj je 30ºC pa zaraze najčešće nastaju leti.

Ne prenosi se semenom pa dezinfekcija nema značaj, a prilikom obrade što manje oštećivati biljke. Ukoliko se naiđe na zaražene biljke, spaliti ih.