Lupina kao alternativna kultura - daje veće prinose od soje?

Lupina se proizvodi od davnina za ljudsku ishranu i zelenišno đubrenje. Za ishranu stoke počela se koristiti na početku 20. veka. Interes za njenu proizvodnju i danas postoji, a proizilazi iz njene velike hranljive vrednosti.

Najtolerantnija prema suši je bela, pa relativno veći prinos semena i ulja ove vrste nije slučajan. Najmanje prilagodljivija sušnim uslovima je plava. Ova kultura se može gajiti na različitim tipovima zemljišta, od peskovitih, do teških ilovastih zemljišta. Osim toga, nisu osetljive na zemljišta kisele i alkalne reakcije. Gajene vrste jednogodišnjih su:

• Bela (Lupinus albus L.);
• Žuta  (Lupinus luteus L.);
• Plava, uskolisna (Lupinus angustifolius L.).

Najveći privredni značaj imaju ove jednogodišnje vrste. Bela za seme, plava i žuta  za silažu, za zelenišno đubrenje plava, dok je žuta namenjena za zelenu krmu. Danas se gaje na veoma širokom geografskom prostoru, između 20 i 60 stepeni geografske širine, od Evrope, preko Afrike i Amerike do Australije.

Velika krmna vrednost

Seme lupine sadrži 37 do 52 odsto proteina (maksimalno 60 odsto), 25 do 39 odsto ugljenih hidrata i osam do 20 odsto ulja. Takođe, u 1 kg semena lupine nalazi se 425 g proteina, 8,9 g lizina, 4,2 g metionina, 4,6 g cisteina i 3,8 g triptofana, biološki punovrednih aminokiselina.

Nemamo više stajnjaka? Uz zelenišno đubrivo od graška i lucerke dobri rezultati i na teškoj zemlji

Zelena krma i seno od lupine imaju visok udeo proteina (15 do 25 odsto). Međutim, ova biljka ima veliki nedostatak koji se odnosi na udeo jednog otrovnog i gorkog alkaloida - lupinina, u količini 0,008 - 3,8 odsto. Određivanje udela lupinina u semenu, zelenoj krmi i u senu obavlja se pomoću kalijum jodida (KJ). U Peruu se lupina suši i melje u brašno koje se upotrebljava za suzbijanje štetočina na krompiru.

Sa uvođenjem novih tehnologija iskorišćavanja, uz prethodno kuvanje ili prženjem semena (mikroniziranje) alkaloid lupinin se odstranjuje i seme lupine može se uspešno koristiti kako u ljudskoj, a naročito u stočnoj ishrani kao sirovina u fabrikama stočne hrane. Uzimajući sve to u obzir, lupina ima veliku krmnu vrednost. Svarljivost, kako semena, tako i zelene krme je vrlo visoka.

Značaj lupine 

Ističe se velikom sposobnošću fiksacije azota iz vazduha, 180 do 200 kg/ha. Ta količina odgovara 36 do 40 t/ha stajnjaka, jer osim fiksiranog azota (N) zaorana lupina ostavlja za sobom velike količine organske materije u zemljištu. Osim toga, korenov sistem lupine prodire duboko u zemljište i iskorišćava teško rastvorljive fosfate i na taj način obogaćuje oranični sloj zemljišta. Navedene osobine ispoljava i na siromašnim, peskovitim i kiselim zemljištima.

Neke sorte bele lupine (Lupinus albus) imaju krupna semena sa malim sadržajem otrovnih alkaloida i mogu se upotrebiti u ishrani ljudi, slično kao i pasulj. Manje su osetljive na kiselost zemljišta, tako da se kod bele lupine aktivnost azotofiksatora ne smanjuje na zemljištima sa pH iznad 5.

Mogućnosti zamene soje lupinom

Širenje soje u proizvodnji kod nas ne ide toliko brzo. Glavni razlog je što soja daje relativno niske prinose semena i što zahteva navodnjavanje. Poslednjih godina obavljaju se uporedna sortna istraživanja u smislu odabiranja jednogodišnje lupine, koja bi se po svojoj produktivnosti i hranljivoj vrednosti približila soji, a da je uz to prilagođena našim uslovima uspevanja. Lupina "Blanco" (Brazil) u svim godinama istraživanja dala je najveće prinose semena, više od soje.

Hleb obogaćen lupinom - novost u pekarskoj industriji

Najpoznatije sorte su:

• Buttercup, Egyptian, Eldo, Hope, Multolupa, Ultra (bela);
• Borre, Frost, Illyarrie, Rancher, Richy, Unicrop (plava);
• Florida Speckled, Weiko II, Weiko III (žuto).

Berba - zavisno od cilja

Berba je od od jula do septembra, u zavisnosti od cilja proizvodnje. Ako se proizvodi za zelenišno đubrenje zelena masa se kosi u fenofazi precvetavanja i svežu biomasu treba zaorati. Za proizvodnju semena se kombajnira kada je više od 70 do 80 odsto mahuna sazrelo (mahune potamnele, a seme otvrdlo).

Najčešće se izvodi dvofazno, ređe jednofazno. Prvo se pokose biljke i ostavljaju u otkosima da se prosuše, a potom se obavlja vršidba kombajnima. Seme se pre odlaganja u magacine mora osušiti na suncu ili u sušarama. Kosidba za silažu izvodi se silokombajnima u periodu obrazovanja prvih mahuna na stablima. Bela lupina može dati prinos semena 1,5 do dve tone po hektaru. Prosečni prinosi biomase lupine su od 50 do 75 tona po hektaru, ali i znatno više, zavisno od varijateta i vrste.