Stručnjaci upozoravaju na to da je ovih dana na usevima ječma u našoj zemlji uočeno prisustvo mrežaste i ramulariozna pegavosti. Kako napominju, čim vremenski usevi dozvole treba krenuti sa zaštitnim tretmanima, a evo kako to učiniti.
Ratarima koji uzgajaju ozimi ječam ovih dana probleme zadaje pojava mrežaste pegavosti. Tu bolest izaziva Pyrenophora teres. Ova gljiva je vrlo rasprostranjena, a javlja se u svim delovima sveta gde se uzgaja ječam. Kako objašnjava savetodavac Stojan Jevremović, na ječmu se mogu ispoljiti dve forme simptoma: mrežaste i tačkaste pege.
Mrežasta forma počinje u vidu sitnih nektoričnih crtica i pegica. One se kasnije šire i zauzimaju veću lisnu površinu i dobijaju karakterističan mrežast izgled, po čemu je i bolest dobila ime. Oko pega se stvara svetlozeleni oreol od prosvetljenog tkiva. Bolest može da zahvati i seme, te da se na taj način održi u usevu.
Jevremović poljoprivrednim proizvođačima savetuje da redovno obilaze svoje parcele radi utvrđivanja prisutnosustva simptoma bolesti. Kako napominje, pregledani usevi su trenutno u fazi vlatanja ili u fenofazi pred vlatanje. On naglašava da je, na više od 10% pregledanih biljaka, dominatna prisutnost simptoma prouzrokovača mrežaste pegavosti ječma, dodajući da je po stabilizaciji vremenskih uslova neophodno uraditi tretman nekim od sledećih fungicida:
Naziv preparata i hemijski sastav | Doziranje | |
1. | Acanto plus (a.m. pikoksistrobin + ciprokonazol) | 0,6 l/ha |
2. | Alto Combi (a.m.karbendazim+ciprokonazol) | 0,5 l/ha |
3. | Amistar extra (a.m. azoksistrobin + ciprokonazol) | 0,75 l/ha |
4. | Duett ultra (a.m.epoksikonazol+tiofanatmetil) | 0,4-0,6 l/ha |
5. | Falcon EC 40 (a.m.tebukonazol+triadimenol+spiroksamin) | 0,6 l/ha |
6. | Karika (a.m.hlorotalonil+propikonazol) | 2 l/ha |
7. |
(a.m. piraklostrobin + a.m. epoksikonazol) |
1,5 l/ha |
8. | Prosaro 250EC (a.m.tebukonazol+propikonazol) | 0,75-1 l/ha |
9. | Sphere (a.m.trifloksistrobin+ciprokonazol) | 0,5 l/ha |
10. | Zamir 400EW (a.m.prohloraz+tebukonazol) | 0,75-1 l/ha |
Osim mrežaste pegavosti na ječmu, ali i pšenici i kukuruzu može se razviti i bolest ramulariozna pegavost, koju izaziva patogen Ramularia collo-cygni. Taj patogen se prenosi žetvenim ostacima sa prethodnog useva, zaraženim semenom, samoniklim biljkama, kao i biljkama domaćinima ostalih vrsta trava. Primarni izvor infekcija je u semenu. To znači da se patogen nalazi u semenu, pa se doradom semena bolest ne može suzbiti, već je potrebno obaviti strogu kontrolu semenskih useva. Širenje infekcije, takođe je moguće i sporama koje se raznose vetrom.
Prema rečima diplomiranog inženjera poljoprivrede Ljiljane Jeremić, prvi simptomi pegavosti teško mogu uočiti u početnim fazama razvoja ječma, jer se javljaju u kasnijim fazama razvoja ječma. Simptomi se pojavljuju u obliku pravougaonih, tačkastih pega tamnobraon do crne boje, koji su oivičeni hlorotičnim oreolom i prate nervaturu lista. Veličina pega varira od 1-3 mm puta 0,5 mm. Oko nekrotičnih pega dolazi do pojave crvene boje. U toj fazi simptomi se uočavaju na zastavičaru i prvom listu ispod zastavičara, stabljici, lisnom rukavcu a mogu da se jave na klasu i osju. Ekonomski značaj ogleda se u smanjenju prinosa do 25%, ali istovremeno i kvaliteta zrna zbog promenjenog odnosa skroba i proteina.
Razlikuju je sva pristupa ovom problemu - agrotehničke mere i hemijska zaštita.
Agrotehničke mere
Hemijska zaštita
Po preporuci Prognozno-izvešatjne službe potrebno je obaviti dva tretmana. Prvi tretman obaviti kada se obavlja tretman protiv mrežaste pegavosti ječma primenom fungicida na bazi:
Drugi tretman pre otvaranja zastavičara kada je zaraženo 5% biljaka. Tretman obaviti primenom fungicida na bazi a.m. epoksikonazol+tiofanat-metil –Duett ultra -0,4-0,6 l/ha.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor