• Uzgoj soje
  • 13.02.2020. 18:00

Organska soja uspeva u područjima dobrim za uzgoj kukuruza

Soja je vrlo tražena mahunarka zbog visokog udela belančevina, a u današnje vreme sve se više pažnje skreće na organsku proizvodnju koja se temelji na nekoliko važnih principa koje treba poštovati.

Foto: Depositphotos/fotokostic
  • 102
  • 22
  • 0

Soja (Glycine max) je odlična sirovina za izradu nutritivno visokovrednih namirnica jer je bogata biljnim proteinima koji su važni u ljudskoj prehrani i hranidbi životinja. Ova mahunarka sadrži 40 odsto belančevina i 20 odsto ulja.

Danas je sve raširenija organska proizvodnja soje jer su i sve veći zahtevi potrošača za takvim proizvodima. Tehnologija uzgoja soje u organskoj proizvodnji bazira se na nekoliko važnih principa koje treba poštovati. Reč je o redukovanom sisitemu obrade zemljišta, specifičnom đubrenju i održavanju plodnosti, integralnom pristupu zaštiti bilja te poštovanju plodoreda.

Plodored i odabir tla

Soja je biljka koja je naročito poželjna u plodoredu gde se uzgajaju žitarice. Dobar je predusev jer poboljšava strukturu tla i povećava sadržaj azota, a zbog toga sledeću kulturu treba manje đubriti. Na područjima u kojima se uzgajao suncokret ili ozima uljana repica, ne preporučuje se setva soje najmanje četiri do šest godina. Treba napomenuti da soja uspeva u svim proizvodnim područjima dobrim za uzgoj kukuruza.

Koje su žitarice najbolje za organsku proizvodnju?

Optimalna zemljišta za ovu mahunarku su ona dubokog profila, s dobrim vodnovazdušnim režimom, povoljnom strukturom te bogata organskom materijom. Soja se može uzgajati i na težim tlima, međutim tada je potreba intenzivnija agrotehnika kako bi se stvorila rentabilna proizvodnja.

Optimalna pH tla je oko 7. Kisela tla deluju loše na razvoj kvržičnih bakterija te na njihovu brojnost, a one žive u simbiozi s korenom soje i vežu azot te na taj način obogaćuju zemlju pružajući dodatan izvor ovog elementa. Važno je da u zemlji ima dovoljno vlage kako bi vegetacija bila duža, a time i dala veći prinos. Ukoliko u periodu cvetanja nedostaje vlage, tada će i prinos biti značajno smanjen.

Obrada zemljišta važna i za berbu

U jesen je zemlju potrebno preorati na dubinu od 25 do 30 cm. Dublje oranje važno je kako bi se tlo optimizovalo, poboljšao rast korena te omogućilo bolje korišćenje vode i hraniva iz dubljih slojeva. Zimska brazda se zatvara u proleće, a to se na lakšim tlima obavlja drljačama dok su na težima potrebni motokultivatori ili tanjirače. Nekoliko dana pre setve potrebno je napraviti predsetvenu pripremu setvospremačem kako bi se uništili iznikli korovi i stvorili optimalni uslovi za setvu. To je bitno kako bi pri žetvi kombajn pokupio i one najniže mahune, jer za to zemljište mora biti ravno i dobro pripremljeno.

Optimalni uslovi setve 

Iako na našim prostorima ne postoje sorte koje su posebno prilagođene za uzgoj hrane uz dodatan naglasak na organsku proizvodnju, najbolje je odabrati domaće. 

Rokovi setve zavise od sorte i klimatskim uslova. Optimalno vreme u kontinentalnom području je kada temperatura tla dosegne iznad 10°C, tj. od 15. do 25. aprila, ali je setvu moguće obaviti i ranije ili kasnije ukoliko vremenske prilike to dopuštaju. Optimalne temperature za klijanje soje su od 15 do 25°C, a minimalne od šest do 7°C.

Cilj setve je sklop 50-70 izniklih biljaka po m2, a to je oko 100-130 kg/ha semena. Dok se organskim uzgojem ne oporavi zemljište, treba seme inokulirati sa specifičnim bakterijama ili nabaviti inokulirano seme. Prinos soje zavisi od mnogih faktora, ali u proseku iznosi 3t/ha. 

Postrna setva kao dodatni prihod

Dubina setve na težim zemljištima otprilike iznosi tri do četiri centimetra, a na lakšim od četiri do šest. Najzastupljeniji razmak setve je 45 ili 50 cm. Međutim vrlo rane sorte, za koje je karakteristično i slabije grananje, vrlo dobro reaguju na setvu međurednog razmaka od 25 cm.

Soja ima male potrebe za azotom 

Za razliku od konvencionalnog sistema poljoprivredne proizvodnje, organska proizvodnja ne dopušta upotrebu sintetičkih mineralnih đubriva već količinu hraniva potrebnih biljci za rast i razvoj osigurava iz drugih izvora.

Ne preporučuje se unositi osoku i sveži stajnjak jer soja ima male potrebe za azotom. Isto tako zbog uticaja na produljenje internoda i pojačano poleganje useva, ali stajnjak primenjen u predkulturi može pozitivno delovati na razvoj biljaka. Može se uneti 10-15 tona komposta ili 15-20 tona kompostiranog stajskog đubriva koje je potrebno zaorati. Takođe, može se sprovesti osnovna prihrana kupovnim one dozvoljene za upotrebu u organskoj proizvodnji.

Zaštita useva 

Ukoliko dođe do napada bolesti poput peronospore ili sklerotinije tokom formiranja mahuna može se delovati s ekološkim preparatima poput kalijumovog sapuna ili bordovske čorbe. Kod napada insekata ili grinja može se upotrebiti kalijumov sapun ili biopesticidni preparati. 

Probajte mleko, kafu i šniclu od soje

U zaštiti mogu pomoći cvetni pojasevi divljeg, poljskog cveća na krajevima obradivih površina. Takvo bilje privlači dobre insekte kao što su bubamare i pojedine ose koje onda rešavaju lisne uši i druge štetočine.  

Žetva soje se obavlja krajem septembra ili početkom oktobra, tj. kada otpadnu svi listovi. Kombajn se podešava nisko, a soja se suši odmah nakon žetve, na vlazi od 13 odsto.


Povezana biljna vrsta

Soja

Soja

Sinonim: - | Engleski naziv: Soybean | Latinski naziv: Glycine max (L.) Merrill

Soja potiče iz Azije i vodeća je uljna i belančevinasta kultura, čije se zrno koristi kao izvor jestivih ulja (18 – 24 %) i belančevina (35 – 50 %) kako za ishranu ljudi tako i za... Pročitaj više »

Tagovi

Soja Uzgoj soje Organski uzgoj Organska soja Setva Prinos Plodored


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.