Plodnost zemljišta popravite malčem, kompostom, drvenim pepelom

Zemljište predstavlja kompleksan živi sistem, koji se neprekidno menja smenom svojih prirodnih ciklusa, održavajući na taj način adekvatnu strukturu i snabdjevajući biljke i zemljišne mikroorganizme neophodnim hranivim materijama.

Za održivu poljoprivrednu proizvodnju, važno je pametno upravljati ovim prirodnim resursom. Ipak, prema rečima Jovane Todorović, iz PSSRS, sve intenzivnija poljoprivreda ga iscrpljuje, što na kraju dovodi do degradacije. 

Usevi svake godine iznose značajne količine hraniva putem prinosa. Kao posledica toga, javlja se osiromašenje u biogenim elementima ili čak njihov potpuni nedostatak. Pored ovog uticaja, intenzivni radovi na parceli utiču i na biološke i fizičke osobine zemljišta. 

Uz agrotehniku do veće plodnosti

Usled toga, broj odgovarajućih obradivih površina sve se više smanjuje pa je veliki broj proizvođača prinuđen da prevodi zemljišta lošijih osobina u kulturna. Ovo se konkretno odnosi na pseudoglejna, kisela tla, lošijih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina, koje nisu u skladu sa osnovnim zahtevima u biljnoj proizvodnji pa su prinosi na njima veoma niski, nepouzdani i nestabilni. 

Proces prevođenja neodgovarajućih zemljišta u kulturna naziva se oblagorođavanje ili kondicioniranje. Reč je o dugotrajnom postupku, koji može biti uspešan uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera. 

Oplemenjivači su sredstva pomoću kojih se poporavljaju njegove osobine. Tačnije, to su sve one materije koje menjaju, a samim tim i popravljaju fizičke, hemijske i biološke odlike zemljišta tako što povećavaju udeo organske materije u njemu. Mogu biti organskog ili neorganskog porekla, tačnije dobijena prirodnim ili veštačkim putem. 

Sami možemo doprineti, prirodnim sredstvima

Glavne metode popravke zemljišta su kalcizacija, humizacija i gipsovanje. Kod nas je najčešće u primeni kalcizacija, odnosno, regulisanje viška kiselosti zemlje. Korisna je u ratarskoj proizvodnji, naročito prilikom uzgoja leguminoza i šećerne repe. 

Drugi tipovi oplemenjivača zastupljeni su u intenzivnom uzgoju povrća, cveća ili prilikom podizanja višegodišnjih zasada. 

Sredstva koja menjaju hemijske osobine, odnosno, pH vrednost su:

• aluminij sulfat i zemljišni sumpor (upotrebljavaju se za zakiseljavanje alkalnih zemljišta, tačnije za neutralizaciju pH);
• drveni pepeo, kalcijum karbonat, magnezijum hidroksid i gvožđe sulfat (primenjuju se isključivo na kiselim zemljištima, u cilju povećanja pH vrednosti, kao i poboljšavanja strukture, vodno-vazdušnog režima i oksido - redukcionih procesa);

Jedna kišna glista dovoljna je da popravi plodnost zemljišta?

Svojstvo raspoloživosti hranjivih materija, najviše se unapređuje glaukonitom i to u kombinaciji sa đubrivima sa slabo delujućim dejstvom kalijuma. Gips dobro neutrališe alkalnost, izazvanu prevelikom količinom natrijuma i poboljšava zemljišnu strukturu. Ugljenična prašina deluje tako što uklanja toksične supstance iz zemlje, vode i vazduha, ali i neutrališe boje, mirise i soli. 

Poboljšanje fizičkih osobina, konkretno poboljšanje strukture i vodnog režima, obavlja se perlitom, vermikulitom, hortikulturnim peskom, malčevima i vodenim zemljišnim kristalima. 

Fizičko hemjske osobine zemlje, među kojima su poroznost, gustina, struktura, absorpcioni kompleks, oplemenjuju se povećanjem organske materije u njemu. Za ove namene najbolje je koristiti kompost i zeolit.