• Postrna setva
  • 21.06.2018. 14:00

Prednosti setve pokrovnih useva nakon žetve

Setva postrnih kultura može imati za cilj da se na istoj parceli ostvare dve žetve godišnje, ili da se postrni usev koristi za zeleno đubrenje.

Foto: Pixabay/TheDigitalArtist
  • 1.531
  • 95
  • 1

Nakon žetve uljane repice i strnih žitarica, parcele nije poželjno ostaviti neobrađene. Na oraničnim površinama, u skladu sa osobinama pojedine parcele, može se obaviti neka od letnjih agrotehničkih mera usmerena popravku zemljišta: prašenje strništa, podrivanje, kalcizacija, sideracija (zeleno đubrivo), meliorativno đubrenje.

Kada je vreme za kalcizaciju?

Moguća setva ratarskih i povrtarskih kultura

Setva postrnih kultura može imati za cilj da se na istoj parceli ostvare dve žetve godišnje, ili da se postrni usev koristi za zeleno đubrenje. Opremljenost gazdinstva odgovarajućom opremom i mehanizacijom, kao i grana proizvodnje kojom se bavi, usloviće izbor vrste za postrnu setvu. Stočarstvu orijentisana gazdinstva, najčešće se odlučuju za setvu kukuruza. Osim kukuruza, od ratarskih kultura možemo posejati: soju najranijih grupa sazrevanja, krmni sirak, jari stočni grašak i druge vrste. Povrtarske kulture koje se mogu sejati u postrnom roku su cvekla i pasulj mahunar, a sadnja kasnih vrsta kupusnjača uobičajena je na oraničnim površinama nakon žetve strnih žitarica.

Postrna setva riskantna bez navodnjavanja

U našim proizvodnim uslovima, ukoliko ne postoji mogućnost navodnjavanja, postrna setva je riskantna. Najvažniji faktori za donošenje odluke o postrnoj setvi su vlaga i temperatura, a zatim osobine zemljišta. Manjak vlage i visoke temperature utiču na vrlo brzo isušivanje površinskog setvenog sloja i otežavaju klijanje i nicanje posejanih kultura. Prednost imaju zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode i parcele uz reke ili potoke.

Prednosti setve postrnih/pokrovnih useva

Neke prednosti setve postrnih/pokrovnih useva jesu:

  1. Izgradnja organske materije zemljišta
  2. Snabdevanje useva koji slede nakon postrnih/pokrovnih useva azotom i drugim hranivima
  3. Sprečavanje ispiranja lako topivih hraniva iz zemljišta
  4. Pokrivenost tla (doprinose poboljšanju strukture tla i smanjuje eroziju)
  5. Mobilizacija hraniva iz donjih u gornje profile tla.

Dve osnovne grupe pokrovnih useva

Postrne/pokrovne useve možemo da podelimo u dve osnovne grupe:

1. Mahunarke (leguminoze)

Mahunarke na korenu formiraju kvržice koje fiksiraju azot  iz vazduha i pretvaraju ga u biljkama iskoristiv oblik. Kasnije taj azot ostaje na raspolaganju usevima koji se uzgajaju nakon što su mahunarke zaorane u tlo.

2. Ostale vrste

Biljke koje ne pripadaju grupi mahunarki mogu se koristiti za iskorišćavanje viška azota iz prethodnog useva, kao i za dostupnost fosfora i kalijuma za sledeći usev. Te biljke ne fiksiraju azot, ali pridonose izgradnji organske materije u zemljištu i sprečavaju ispiranje hraniva. Kao pokrovni/postrni usev u ovoj grupi, najčešće se koriste: žitarice (raž, pšenoraž), krmne trave  (ljulj, vlasulja, vlasnjača), sudanska trava i krmni sirak, facelija, heljda, kupusnjače (uljana rotkva, gorušice, krmne repice).

Facelija - izvrsna za pčele, ali i za zemljište

Agrotehnika pri postrnoj setvi

Sve agrotehničke mere moraju se obaviti u što kraćem vremenskom periodu, zbog iskorišćenja i očuvanja zemljišne vlage. Odmah nakon žetve, zemljište treba izorati. Istog dana treba obaviti i dopunsku (predsetvenu) obradu. Setvena norma u postrnom roku setve veća je za 10% do 30% u odnosu na glavni rok setve, jer se očekuju osetno veći gubici u razdoblju od setve do nicanja.

Nakon setve (zavisno od stanja vlage u zemljištu) preporučuje se da se tlo povalja rebrastim valjkom zbog boljeg kontakta semena sa česticama tla, što je naročito važno zbog nicanja vrsta sitnog semena. Zbog nižih prinosa koje ostvaruju postrne kulture, đubrenje je skromno ili čak za neke postrne vrste nije potrebno (npr. pri uzgoju heljde). Najvažnije je đubrenje azotom. Količina ovih đubriva iznosi između 30 i 60 kg/ha zavisno od postrne vrste i očekivanog prinosu. Ukoliko je pretkultura bila ozima žitarica, čije smo žetvene ostatke uneli u zemljište, količinu azota bi trebalo povećati za oko 20-30 kg/ha. Gazdinstva koja se bave stočarstvom mogu pre obrade pođubriti tlo osokom i na taj način zameniti korišćenje mineralnih đubriva.

Postrna setva namenjena zelenom đubrenju

Vrlo je važno usev namenjen zelenom đubrenju pravovremeno zaorati, a to je u vreme kad usev razvije dovoljnu zelenu masu, ali ne kasnije od faze punog cvetanja. Starije biljke, koje su već započele formiranje plodova i semena, ogrube i u tlu se sporije razgrađuju. Preporučuje se bujan, visok usev usitniti, pustiti da provene i nakon toga masu zaorati.

Zavisno od raspoloživog vremena, energije i mehanizacije na svakom pojedinom gazdinstvu, mogu se obaviti i dva oranja: prvi put plitko, a zatim nakon nedelju dana na punu dubinu. Time se postiže  bolji raspored i razgradnja biljne mase u tlu.  Zaoravanje zelene mase treba obaviti 2-3 nedelje pre setve glavnog useva. Zaoravanje pokrovnih useva ima povoljan uticaj  na teškim, ali i na peskovitim tlima, a posebno je preporučljivo onim poljoprivrednim proizvođačima koji svoje površine đubre samo mineralnim đubrivima već duži niz godina.

Vrste pogodne za postrni rok setve namijenjene zelenom đubrivu (sideraciji):

Krmna repica (Brassica campestris)

Krmna repica je ukrštena između ozime ogrštice i kineskog kupusa. Perko dobro podnosi zimu, a Petranovu uništava mraz (smrzava na -8oC).

Krmna ogrštica (Brassica napus)

Odličan je predusev jer ostavlja oranicu čistu i sa velikom količinom organske materije. Dobro razvijenim korenovim sistemom osigurava dobru prozračnost i prorahljenost tla.

Bela gorušica (Sinapis alba)

Bela gorušica ima snažan korenov sistem sa brojnim korenovim dlačicama, koje doprinose otpornosti na sušu. Kod preuranjene setve, biljka brzo ulazi u fazu cvetanja. Namenjena je prvenstveno za zeleno đubrenje. Vrlo je otporna na niske temperature, pa se može uzgajati i u područjima više nadmorske visine. Smanjuje zaraženost tla nematodama, pa se preporučuje  proizvođačima šećerne repe i krompira.

Uljana rotkva (Raphanus sativus var. oleifera)

Uljana rotkva je vrsta koja brzo raste.  Nastala je ukrštanjem uljane repice i rotkve. Dobro podnosi sušu i često se koristi u postrnoj setvi. Ne podnosi zimske mrazeve, pa se u proleće ne javlja kao korov. Sprečava razvoj nematoda.

Heljda (Fagopyrum esculentum)

Heljda brzo niče (u povoljnim uslovima za 4 - 6 dana) i ima jak početni porast, pa brzo zaseni površinu, a time i iznikle korove. Skromnih je zahteva u odnosu na plodnost tla. U postrnom roku treba je posejati najkasnije do 20. jula. Prinos zrna jako zavisi od prisutnosti oprašivača (pčele).

Autor: mr. sc. Tatjana Međimurec


Tagovi

Postrna setva Žetva Setva

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi