• Krmno bilje
  • 16.03.2020. 12:00

Preporuka struke: Sa prvim otkosom lucerke krenite već krajem aprila

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad smatraju da je 6,5 t/ha lucerke izuzetno nizak prinos. Ipak, na velikim komercijalnim farmama očekuje se prinos od 12 do 15 tona po hektaru, ukazuje dr Đura Karagić sa ovog Instituta.

Foto: Depositphotos/jeffbanke
  • 1.109
  • 83
  • 0

Trenutno je stanje na ranije zasnovanim lucerištima zadovoljavajuće, procene su dr Đure Karagića sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Lucerka je krenula sa regeneracijom a najznačajniji je prvi otkos lucerke i sa aspekta prinosa i u pogledu kvaliteta.

Koja je dobra zemlja za lucerku i kako je treba nađubriti?

"Ono što je jesenas i u toku blage zime bio problem, to je pojava glodara na dosta lucerišta posebno na onim koji su na višem terenu i peskovitijem zemljištu. Ipak, očekujemo prosečne i redovne prinose", navodi Karagić.

Prvi otkos krajem aprila

Prosečan prinos na nivou lucerke u Srbiji je šest i po tona po hektaru. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad smatraju da je to izuzetno nizak prinos i da na to utiče veliki broj malih proizvođača koji ne primenjuju savremenu tehnologiju proizvodnje. Ipak, na velikim komercijalnim farmama očekuje se prinos od 12 do 15 tona po hektaru, ukazuje Karagić.

"Preporuka je da se sa prvim otkosom krene krajem aprila. Da prvi i poslednji otkos konzerviramo u vidu senaže, a iz ostalih otkosa možemo proizvesti visoko kvalitetno seno lucerke."

Problem može biti veli broj kišnih dana

Prinosi lucerke prošle godine su bili odlični, dodaje on, ističući da je na to uticao raspored padavina koji je doveo do toga da je treći i četvrti otkos čak imao veći prinos sena od prvog i drugog, što je neuobičajena situacija.

"Ono što je bio problem, posebno za proizvođače koji isključivo čuvaju lucerku u vidu sena to je veliki broj kišnih dana, česte padavine i zbog toga su na pojedinim farmama bili manji prinosi. Situacija je bila daleko bolja kod proizvođača koji lucerku čuvaju u vidu senaže", dodaje Karagić.

Ozimi grašak u odličnoj kondiciji

U poslednjih nekoliko godina značajno se povećavaju površina pod ozimim graškom za zrno. U pitanju je sorta koja je stvorena u Institututu i zove se "NS mraz".

Kako postići što veći prinos stočnog graška?

"Ta sorta daje prinose suvog zrna graška sa 23 do 25 odsto sirovih proteina, preko pet tona po hektaru, a žetva počinje pre ozimom ječma, dakle od 12. do 15. juna. Usevi ozimog graška koje sam ja obilazio ove godine su u fantastičnoj kondiciji, za dve nedelje se može očekivati potpuno zatvaranje površine."

Kvalitet kabaste stočne hrane zavisi i od roka kosidbe

Osim prosečnih prinosa, ove godine se očekuje i dobar kvalitet krmnih useva. Karagić ističe da kod kabaste stočne hrane kvalitet zavisi od sorte, od plodnosti zemljišta, ali pre svega od roka kosidbe.

"Ukoliko je taj rok raniji kvalitet je veći, sa suviše ranom kosidbom imaćemo visok kvalitet, ali niske prinose. Zbog toga je neophodno napraviti balans između kvaliteta i prinos. I zbog toga apelujem na proizvođače da se posavetuju sa stručnjacima po pitanju toga kada treba da obave kosidbu", napominje on.

Privedite kraju setvu jarog graška

Bliži se i kraj optimalnog roka setve jarog graška za senažu, jarog graška za zrno, jare grahorice koja je pre svega namenjena za proizvodnju sena.

Stočni grašak zauzima sve veće površine kod poljoprivrednika

"Razlika u odnosu na seno lucerke kada je u pitanju grahorica je ta što kod grahorice ne dolazi do osipanja lišća prilikom baliranja sena. I da podsetim naše proizvođače da se najaktivnija kabasta stočna hrana dobija setvom krmnog sirka, sudanske trave, a prinosi bi trebalo da idu i do 80 tona po hektaru iz tri ili četiri otkosa. Rok setve kraj aprila meseca i početak maja", dodaje Karagić.

Sve više mladih farmera, među proizvođačima

Iako je konsultovanje sa stručnjacima veoma važno i poželjno po pitanju proizvodnje stočne hrane, stručnjacima se pretežno javljaju mladi farmeri koji su uvideli koliki je značaj primene savremene tehnologije, navodi Karagić. Da je značaj savremene tehnologije veliki ukazuje i činjenica da je u toku prošle godine na ogledima Instituta lucerka dostigla i do 30 tona po hektaru što je neuporedivo više u odnosu na prosečni prinos u Srbiji od 6,5 tona po hektaru.

Krmno hranivo najznačajnije u ishrani životinja

Dejan Beuković, docent sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu smatra da je najznačajnije krmno hranivo za ishranu životinja, posebno preživara upravo lucerka.

„Ne treba izostaviti ni druge krmne kulture kao što su crvena i bela detelina, stočni grašak, grahoricu, krmni sirak. stočni kelj. Razvijena stočarska proizvodnja zahteva organizovanu proizvodnju dovoljne količine hrane za životinje koja je kvalitetna i jeftina, pri čemu je kvalitetna kabasta hrana odnosno krmna hraniva od esencijalne važnosti za preživare", ocenjuje Beuković.

Ishrana domaćih životinja zelenom krmom je najracionalnija, jer su troškovi najniži, a koeficijent iskorišćenja je veći u poređenju sa drugim vidovima hrane kao što su seno, silaža, senaža.

Grahorica - obogaćuje zemljište, a povoljna je stočna hrana

"Prednost krmnih useva i uopšte krmne hrane za životinje je u tome što se može posrtno, nakon glavnog useva, sejati i gajiti. Ipak uspešnost ove proizvodnje je često uslovljena vremenskim uslovima i najbolji rezultati se postižu uz navodnjavanje poljoprivrednih površina."

Najjeftinija stočna hrana

Povezanost i saradnja stočarstva i ratarstva kada je u pitanju proizvodnja i upotreba krmnih biljaka u ishrani životinja je od esencijalne važnosti, napominje Beuković. Ipak, dodaje, činjenice koje dolaze sa terena ukazuju da primat u proizvodnji krmnog bilja drže zapravo farmeri koji se bave stočarstvom.

"Uzrok ovome se može sagledati u konstataciji da su krmna hraniva zapravo i najjeftinija hrana za životinje, a ako se uzme u obzir da ishrana životinja u vrlo značajnoj meri (50-70 odsto) čini troškove gajenja životinja, onda su jasni razlozi zašto se farmeri opredeljuju za samostalnu proizvodnju jeftine hrane", navodi Beuković.

To često može da bude, smatra Beuković, presudna tačka u nečijoj profitabilnosti na tržištu. U tom smislu, uspešan stočar mora imati uspeha u proizvodnji kvalitetne i ekonomski isplative hrane za životinje što, ocenjuje naš sagovornik, znači biti i uspešan ratar.


Tagovi

Krmno bilje Uzgoj stočnog graška Uzgoj lucerke Ishrana stoke Đura Karagić Dejan Beuković Ratari Stočari


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.