Prinosi kukuruza i pšenice u Srbiji mogli bi da budu uvećani za 20 odsto

Prinosi ovih ratarskih kultura porasli su u proseku za 26 (kukuruz) i 18 (pšenica) odsto. Prema istraživanju Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO, ti prinosi mogli bi da budu uvećani za 20 odsto kada se uporede sa prinosima kukuruza i pšenice u Evropskoj uniji (EU).

Saković: Srbija mora da se okrene novim tržištima za izvoz pšenice

Povećanjem prinosa, povećao bi se i izvoz

Ekonomista FAO Dmitrij Prihotko ocenjuje da bi se povećanjem prinosa ovih kultura povećala količina za izvoz čime bi se, ujedno, ostvarili i veći prihodi.

"Domaća potražnja se neće znatno povećati u nekom narednom periodu, pa bi to moglo predstavljati višak za izvoz od milion tona kukuruza i 500.000 tona pšenice. To bi bio prihod od više od 200 miliona dolara, po trenutnim cenama na svetskom tržištu. A da bi se to ostvarilo, situacija nesumnjivo zahteva ulaganja u skladištenje žitarica i logistiku," ukazuje Prihotko.

FAO procenjuje da potrebe za skladištenjem iznose oko 8,4 miliona tona i to u sezonama kada je ostvaren maksimalni prinos, a takva je situacija bila pre tri godine.

"Proširenje kapaciteta od 400.000 tona, u savremenim silosima, zahteva ulaganja od 60 do 70 miliona dolara. Uz potencijalno dugoročno povećanje produktivnosti, možda će biti potrebna dodatna ulaganja i u lučku i železničku infrastrukturu, ali i u modernizaciju rečne flote. Tako bi srpski poljoprivrednici mogli da iskoriste svoj proizvodni i trgovinski potencijal", navodi Prihotko.

Klimatske promene menjaju i poljoprivrednu proizvodnju

On upozorava da bi ubuduće klimatske promene mogle da budu još veće i drastičnije. Procenjuje da će se u budućnosti temperatura povećati, a da će promene biti primećene i kada su u pitanju padavine. Kako navodi, na godišnjem nivou u poslednjih 38 godina, u Vojvodini je padalo oko 637 mililitara kiše.

"Procena je da će se padavine smanjiti na 593 mililitra u periodu od 2041. do 2060. godine. Prosečna godišnja temperatura će se povećati sa 12,3 na 15 celzijusa. Zimski i letnji usevi, u svim regionima, biće dodatno pogođeni promenom vrsta štetočina koje ih napadaju. Pojaviće se i nove biljne bolesti, usled zagrevanja", upozorava Prihotko.

On dodaje da se može očekivati i da se promeni i period sazrevanja biljaka, te tako neće biti iznenađujuće, po njegovim procenama, da se taj period pomeri unapred. Smatra i da će prolećne kulture ostvarivati manji rod zbog sušnih perioda.

"Intenzivna i češća pojava toplotnih talasa povećaće proizvodni rizik i smanjiti sveukupnu poljoprivrednu proizvodnju. Uz to, očekuje se da će se i deficit vode dodatno povećati, što zahteva pojačana ulaganja u navodnjavanje i promene u poljoprivrednoj praksi", objašnjava Prihotko.

Sušna jesen primorala ratare da menjaju navike

Izvoz pšenice u sezoni 2018-2019 iznosi 860.000 tona

Izvoz pšenice bio je najbolji u sezoni 2018-2019. Ukupan izvoz ove žitarice u pomenutoj sezoni iznosi 860.000 tona od čega je oko 100.000 tona izvezeno u Italiju.

"Srbija je trenutno na 18. mestu u svetu i na trećem mestu u jugoistočnoj Evropi, po izvozu pšenice. Ovo je bila dobra godina i za izvoz kukuruza, sa 2,4 miliona tona izvezene robe. Izvoz žitarica i uljarica je bio 800 miliona dolara, što je oko 25 odsto celokupnog poljoprivrednog izvoza u Srbiji. Ekvivalentno je 1,5 odsto PDP Srbije za 2019. godinu", navodi Prihotko.

Razvoj ratarstva u Srbiji podržavaju i FAO i EBRD koji u poslednje dve godine pružaju podršku Vladi Srbije i Udruženju "Žita Srbije" u poboljšanju izvoza žitarica i uljarica. Ta saradnja, navodi Prihotko, ogleda se u pogledu domaće infrastrukture i luka, kvaliteta zrna, trgovine i izvoza, uključujući fitosanitarne zahteve za izvoz pšenice u Egipat, pišu Večernje novosti.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor