• Setva pšenice
  • 16.10.2020. 16:00

Produženi rokovi setve pšenice - koristite deklarisano seme zbog sigurnosti u proizvodnji

Deklarisano seme zahteva manja ulaganja i bolji prinos i kvalitet, navode sagovornici Agrokluba. Mnogi ratari još uvek nisu stigli ni do polovine setve, a kiša će i ove godine produžiti rokove do polovine novembra.

Foto: Rudolf Tot
  • 1.442
  • 299
  • 0

Iako je, tradicionalno, peti oktobar dan za ulazak u njivu i početak setve hlebnog zrna, i ove godine nisu svi prionili poslu istog dana. Na nekim parcelama posejano je i više od 50 odsto planiranih površina, dok mnogi ratari nisu uspeli ni četvrtinu da završe. Oni sa kojima smo razgovarali seju sa povremenim pauzama zbog vremenskih uslova i veruju da će sve uspeti da obave u optimalnom roku, a na njihovom zemljištu, napominju, nalazi se isključivo deklarisano seme.

Proizvođač Nikola Bulić iz Aleksandrova kod Novog Itebeja od 15 hektara zemlje uspeo je da poseje pola od planiranih površina. Aktivan je u ovoj proizvodnji 10 godina, a od malih nogu posmatrao je dedu i oca i od njih naučio šta je najvažnije za ovu ratarsku kulturu.

Zašto je deklarisano seme pšenice najsigurniji izbor za setvu?

"Za dobar rod i kvalitet, jedan od ključnih faktora je samo seme. Mi koristimo isključivo deklarisano. Jedne godine smo imali i seme sa tavana - došlo je do problema sa glavnicom i drugim štetočinama i od tad smo se okrenuli samo sertifikovanom. Upravo smo u toj godini mogli da primetimo razliku između jednog i drugog. Deklarisano je dalo prinose veće za 30 odsto, a hektolitri su bili mnogo bolji", napominje Bulić.

Kao prednosti ističe i primenu manje količine setvenog materijala i kako kaže, nema dodatnih troškova.

Kiša usporila radove, ali je dobrodošla

Sličnog stava je i Petar Vignjević iz firme "Ćorić Agrar" u Bašaidu kod Kikinde koji dodaje da je takvo seme proizvedeno u kontrolisanim uslovima, dorađeno u specijalizovanim centrima koji poseduju potrebnu aparaturu za adekvatan tretman.

Kiša je usporila setvu, ali će doprineti stanju vlažnosti zemljišta (foto: Nikola Bulić)

"To je dobar preduslov i osnov za kvalitetnu proizvodnju i kasnije dobar prinos. Mi smo za sada posejali 125 hektara, ići ćemo do 1.000. Iako je kiša malo usporila radove, svakako je dobrodošla jer je popravila stanje u vlažnosti zemljišta, tako da to neće mnogo omesti proces", navodi Vignjević.

Sigurnost u proizvodnji

Period pre početka padavina poljoprivrednik iz Temerina Rudolf Tot iskoristio je za setvu i uspeo da poseje 50 od 60 hektara. Smatra da je pametno postupio.

"Mislim da će dalja setva ići teško, posebno pripreme. Mi radimo redukovanu obradu gruberom koji odmah i tanjira i ima valjak, nismo imali problema, sejemo pšenicu posle soje", navodi Tot.

Setva pšenice kasni: Vremenske prilike odložile pripremu zemljišta

Pre više od dve decenije imao je i seme 'sa tavana', ali se veoma dugo bazira samo na sertifikavno koje mu, napominje, obezbeđuje sigurnost u proizvodnji, a koja mu je vrlo važna jer ne sme sebi da dozvoli gubitke zbog cene zakupa zemljišta i drugih troškova.

"U Temerinu su veoma skupe parcele. Kada bih imao ispod osam tona prinosa po hektaru bio bih u velikom gubitku, tako da moram da sejem isključivo kvalitetno seme. Osim toga, siguran sam da neću imati problema sa bolestima."

Podići prosek prinosa na viši nivo

Pored nepredvidive proizvodnje, nesertifikovano seme sami ratari ne pripreme na odgovarajući način, dodaje profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Goran Jaćimović.

"Oni ga samostalno i neiskusno tretiraju preparatima u nekim buradima ili mešalicama, vrlo često tom prilikom dolazi do trovanja i dobiju manji rod. U Srbiji svake godine imamo od 40 do 50 odsto poljoprivrednika koji tako poseju pšenicu. Kada bi svi upotrebili kvalitetno, mogli bismo da podignemo prosek prinosa na nivou cele zemlje na viši nivo", navodi Jaćimović dodajući da deklarisano ima veći potencijal, klijavost i pozitivan ekonomski efekat jer se primenjuje u manjoj meri.

Deklarisano seme ima veću klijavost i pozitivan ekonomski efekat (foto: Rudolf Tot)

Iako je rok za kraj setve 25. oktobar, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta veruje da će se produžiti do polovine novembra zbog prethodnih padavina.

"To je i dalje tolerantan rok, ove kiše su i dobre zato što će ubrzati nicanje. Jedino je problem što proizvođači drastično povećaju količinu kada se setva oduži. Dovoljno je da bude 220 do 250 kilograma po hektaru, a neki poseju i do 300 što može da stvori pregust rod. Nakon optimalnog roka, treba povećati seme za jedan odsto za svaki dan kašnjenja."

U plodoredu pšenica odmah posle soje

Ova žitarica, smatra, najbolje uspeva na zemljištu koje je pre nje imalo soju jer ona ostavlja dosta azota.

"Posle nje ne mora se đubriti velikim količinama azota. Pre samog sejanja, bitno je stvoriti tvrdu posteljicu. Tvrđi sloj treba da bude na dubini od četiri centimetra, iznad toga rastresit. Time se obezbeđuje da se voda iz donjih slojeva, kapilarnim putem, penje ka semenu, a rastresit sloj omogućava da padavine i toplota lakše dođu do istog. Tako imamo i temperaturu i vlažnost, kao i brzo klijanje", napominje Jaćimović.

Zaštita u konsultaciji sa stručnjacima

Nakon setve, neophodno je redovno pratiti razvoj biljaka i odmah odreagovati i na najmanju promenu posebno zbog činjenice da se različite bolesti manifestuju kroz slične simptome, tako da je teško uočiti razliku.

Prihrana ozimih žitarica

"Postoji najmanje 20 uzroka žutila lista, tako da se bez analize ništa ne može utvrditi. Bitna je zaštita i trebalo bi da se radi u konsultaciji sa stručnjacima. Ja preporučujem svima da prate sajt Prognozno izveštajne službe (PIS). Tu mogu da se vide prognoze oko pojave bolesti i virusa po lokalitetima, pa se može i prevencija na vreme obaviti."

Kolika površina će se ove sezone naći pod ovom žitaricom zvanično se, kaže naš sagovornik, još uvek ne zna, ali podseća da se u poslednjih 10 godina ona seje na 550 do 600 hiljada hektara.


Tagovi

Setva pšenica Nikola Bulić Deklarisano seme Petar Vignjević Zaštita pšenice Rudolf Tot Vlaga u zemljištu Goran Jaćimović


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.


Partner

Agroklub d.o.o.

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/