Pšenica u Srbiji najskuplja u regionu: Mlinari žito nabavljaju u Mađarskoj

Cena domaće pšenice dostigla je svoj petogodišnji maksimum, što je suprotno stanju na drugim tržištima u okruženju. Povećana cena pšenice, mlinare u Vovodini navela je da po žito odlaze u Mađarsku.

Kilogram hlebnog zrna u toku prošle nedelje iznosio je od 23,5 do 24,1 dinar. To je, 35,6 odsto veća cena u odnosu na prošlu godinu. 

Po mišljenju direktora Udruženja "Žita Srbije" Vukosava Sakovića cena pšenice pogoduje proizvođačima, i nije bila tako dobra još od marta 2013. godine. Međutim, istakao je da koliko je dobra za proizvođače, toliko može biti i loša za njih. Naglasio je da podizanjem cene, žito dolazi do nekonkurentnog statusa kada je u pitanju izvoz baš zbog toga što je u susednim zemljama jeftinije.

"Srbija trenutno ima najskuplju pšenicu u okruženju, a verovatno i u Evropi. Sa ovim cenama nismo konkurenti u izvozu, a izgubili smo i tržišta u okruženju. Na rast cena uticalo je to što je prošlogodišnja žetva bila rekordna po količinama, ali kvalitet roda je bio loš," rekao je Saković.

Poljoprivrednici očekuju slabiju žetvu pšenice

Malo kvalitetne pšenice uslovilo podizanje cene

Na podizanje cene uticalo je to što je ponuda kvalitetne pšenice mala. "Mlinarima je, čak i uz plaćanje carine, isplativije da manje količine kvalitetne pšenice uvezu iz Mađarske," rekao je Saković, prenosi Politika. 

Prema skorašnjem saopštenju Udruženja "Žita Srbije", poljoprivrednici su proizveli više od million tona pšenice koja je namenjena za izvoz u druge države. Po tom udruženju, konkurenciju u ovoj oblasti za Srbiiju predstavljaju susedne zemlje. Najveća konkurencija našoj zemlji, kako se navodi, su Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska.

"Ovogodišnja žetva je odložena i počinje tek za desetak dana. Što se količine tiče ovo će biti jedna prosečna godina. Još je rano da se govori o kvalitetu. Postoji potencijal, ali da li će biti sačuvan ostaje da vidimo. Dobra žetva se očekuje u svetu i to ukazuje da nema posebnih razloga za povećanje cena pšenice na svetskom tržištu. Lokalna tržišta, kakvo je naše, reaguju na zakon ponude i tražnje, ali smatram da je to na duže staze neodrživo ako proizvođači imaju izvozne ciljeve," zaključio je Saković.

Posle obilnih padavina česte su zaraze klasa pšenice. Kako pomoći biljkama?

Saković: Srbija mora da se prilagodi međunarodnom tržištu

On je poručio da će cene morati da se prilagode i usklade sa potrebama samog tržišta. Posebno je naglasio da će Srbija morati da se prilagodi međunarodnom tržištu i svim promenama koje se budu dešavale. Podsetio je da srpski proizvođači teško ili skoro da uopšte ne mogu da prodaju svoju pšenicu zbog najveće cene u regionu i da samim tim ne možemo nikome biti konkurenti.

Količina pšenice koja nema kvalitet na zadovoljavajućem nivou u našoj zemlji je oko pola miliona tona i ona će biti iskorišćena za stočnu hranu. Takođe, deo toga biće namenjen za izvoz u vidu stočne pšenice. Cena te pšenice moraće da bude manja.