• Roboti
  • 06.07.2020. 18:00

Ratari će se navići na robote kao što su mlekari na muzilice?

Poljoprivrednici širom sveta suočavaju se s izazovima u korišćenju pesticida, stoga je ideja kojom bi robot poslužio kao alternativa, zaintrigirala čak 450 učesnika koji su prisustvovali vebinaru o toj temi. Do kakvih su zaključaka došli, čitajte u tekstu.

Foto: Facebook/ Farmdroid
  • 134
  • 21
  • 0

“Mehaničko suzbijanje korenja nudi rešenja na više načina. Herbicidi danas ili ne deluju dobro ili ih društveni pritisak, kao što je bilo s glifosatom, zabranjuje. Zato mislim kako je pravo vreme da počnemo upotrebljavati alternative koje nam se nude, a najbolja do sada predstavljena su roboti”, rekao je Klaus Erdle u uvodnom govoru vebinara "Feldtage Digital robot" organizovanom od strane Nemačkog poljoprivrednog društva (DLG).

Budući da se poljoprivrednici širom sveta suočavaju s izazovima u korišćenju pesticida, ideja kojom bi robot poslužio kao alternativa, zaintrigirala je čak 450 učesnika koji su bili deo ovog onlajn seminara. 

Danski roboti već testirani na nekoliko evropskih farmi

Dizajnirani za polja i do 20 hektara, mogućnošću setve, ali i suzbijanja korova, roboti danske kompanije "FarmDroid" već su testirani na nekoliko farmi širom Evrope, a u proleće su suzbili korove na oko 1.000 hektara zemlje. 

Oz, Dino i Ted: Roboti za suzbijanje korova ne zagađuju zemlju, a rade i do osam sati

Koristeći visoko precizne geo koordinate, roboti se napajaju solarnom energijom, a imaju i rezervnu bateriju.

“Kako ga je bilo strah pandemije i da možda neće moći da ide na svoju njivu, jedan kupac je naručio još jednog da bi posao odradio što brže. Kaže da je jako zadovoljan novim suzbijačem”, tvrdi izvršni direktor FarmDroid-a, Rene Janik Jorgensen.

Ova autonomna mašina teška je oko 700 kilograma, a širine oko tri metra. Deluje, naglašavaju iz kompanije, jako temeljno i precizno, a posao obavlja putem veze s RTK stanicom.

Još uvek postoje pravne i tehničke prepreke

Arno Rukelšausen, profesor na Tehničkom fakultetu u Nemačkoj, u svojim dugogodišnjim istraživanjima primetio je kako još uvek postoje pravne i tehničke prepreke koje je potrebno ispraviti kako bi terenski robot u potpunosti zamenio herbicide.

Sa svojim 30-godišnjim iskustvom u mehanizaciji, nemačka firma "K.U.L.T" pokazala je kako je moguće samostalno kretanje robota, ali trenutno zbog zakonskih ograničenja poljoprivrednik ih i dalje mora da ih nadgleda. 

"Farmeri moraju da budu pored robota i nadgledaju šta radi da bi na vreme mogli da reaguju ako dođe do neke greške, te da ga zaustave", objasnio je na vebinaru predsednik Uprave Kristijan Kirkoff

Pas robot: Nadgleda useve i čuva ovce?

S njim se složio i stručnjak za poljoprivredu iz Bavarskog istraživačkog centra, dr Beat Vincent.

"Sve je ovo pomalo slično onom scenariju kada su mlekari po prvi put koristili automatske muzilice. Trebalo im je vremena da se prilagode činjenici da ne moraju sve da rade ručno, nego da nauče da rukuju sistemom. Koliki će uspeh ovog izuma biti, zavisi od pouzdanosti mašine kao i od toga da li želi uopšte farmer da ga kupi”, pojašnjava Vincent. 

Povraćaj investicije u roku od dve godine

Brojna su pitanja koji su učesnici vebinara postavili, a najupečatljivija su bila u vezi sa novčanim ulaganjima kao što su koliko moraju uložiti, koliki je povraćaj ulaganja i koliki su troškovi održavanja?

“Na sedam i više hektara ostvaruju se izvrsni poslovni rezultati, ali naravno sve zavisi od useva. Povraćaj ulaganja u tipičnim situacijama gde poljoprivrednik uzgaja šećernu repu ili trsku je kraći od dve godine. Imali smo i kreativne farmere koji su robote koristili za različite useve i lekovita bilja i to se takođe pokazalo jako uspešnim. Robot "FarmDroid" može se lako transportovati na drugu njivu pomoću traktora kako bi se ostvario još bolji poslovni uspeh", poručuje Jorgensen.

Cene robota, kako navode iz tvrtke K.U.L.T., kreću se od 25.000 evra za one manje pa sve do 125.000 evra, dok FarmDroid svoje prodaje za oko 65.000 evra. 

U budućnosti će mašine raditi u timovima?

"Mašinsko učenje imaće važnu ulogu u složenim područjima kao što je to prepoznavanje bilja. S vremenom će oni naučiti kako tačnije da razlikuju korov od useva. To se postiže analizom 1.000 fotografija snimljenih poljskim robotima. Također, moći će uporediti prethodna iskustva što će rezultirati pametnijim mašinama“, komentarisao je profesor Rukelšausen.

Alternativa glifosatu: Protiv korova biljnom penom, strujom i elektromagnetskim talasima

Ostali budući trendovi koje je takođe primetio uključuju proveru kvaliteta tla i biljaka.

"Mogli bi meriti vlažnost zemlje, proveriti treba li biljci vode, a moći će poslati signal i ostalim robotima koji će reagovati i osigurati potrebnu vlagu. Taj način rada se naziva rojenje, polje bi bilo opremljeno s nekoliko autonomnih mašina koji bi radili kao tim“, dodao je Rukelšausen.

"Ono što smo svi zaključili iz ovog simpozija je da su poljoprivrednici nosioci glavne uloge u razvoju robotike. Ne isplati se da proizvodimo i istražujemo ako oni nisu zainteresovani. Ne možemo očekivati da sve funkcioniše savršeno. Hemijsko prskanje je i dalje vrhunska tehnologija. Roboti će i dalje prolaziti kroz mnoge faze usavršavanja, ali kao što smo videli od ove dve kompanije, oni pokazuju obećavajuća rešenja koja će, nadam se, vrlo brzo pozitivno uticati na poljoprivredu“, zaključio je Erdle.


Tagovi

Roboti Herbicidi Korovi Vebinar DLG FarmDroid K.U.L.T


Autorka

Lucija Bencaric

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Moje slatke cherryce :)