• Setva pšenice
  • 15.01.2020. 18:00

Ratari nisu zadovoljni cenom pšenice, ali ne odustaju od setve

Grana ratarske proizvodnje od koje je na kraju prošle sezone u Srbiji ostvareno najmanje zarade je pšenica. Ratari nisu mogli da ostvare zadovoljavajuće prihode, iako su prinosima bili zadovoljni.

Foto: Bigstockphoto/masyuk1989
  • 447
  • 51
  • 0

Konkretno, ukoliko ratar izdvoji 100 dinara za uzgajanje ove kulture, dobiće kao krajnji rezultat povraćaj od 18,70 dinara. To nije ni blizu zadovoljavajuće zarade kada se pogledaju i novčana ulaganja, ali i rad na njivi.

Lane se najviše trgovalo kukuruzom, a tržište pšenice je beležilo oscilacije

Poljoprivrednici razmišljaju dugoročnije

Iako se onda postavlja pitanje zašto poljoprivrednici i dalje ne odustaju od razvoja ove ratarske kulture, s obzirom na to da više novca potroše pri proizvodnji nego što zarade, poljoprivrednici razmišljaju drugačije. Ratari se više fokusiraju na brigu o samom plodoredu. Poljoprivrednik sa Bukovac salaša Dragan Dušanić ocenjuje da se proizvođači ne smeju voditi cenom pri setvi.

"Cena ne bi smela da utiče na planiranje setve zato što osnova same setvene kulture treba da bude plodored. Sve što idemo na uštrb plodoreda, idemo na uštrb prinosa. Pšenica se kod nas seje iz tog razloga da bismo imali plodove za kasniji period tako da mi, u stvari, imamo dve godine unapred već plodored isplaniran i ne obaziremo se uopšte na te cene," navodi Dušanić.

Iako nije dovoljna novca, prihodi od proizvodnje pšenice veoma su bitni ratarima zbog činjenice da od te kulture prvo mogu da naplate svoj rad u toku godine kada je u pitanju ratarstvo.

Poljoprivrednik sa Šaponje salaša Ivica Dujmović smatra takođe da cena pšenice nije dovoljno visoka. "Posejali smo ječam i žito i uglavnom smo ih povećali zato što smo uzeli zemlju u zakup i poduplali smo uglavnom i videćemo. Prošle godine smo bili zadovoljni sa prinosima, ali sa cenom nikako," ocenjuje Dujmović.

Otpornost pšenice na zimske uslove zavisi pre svega od rokova setve

Suncokreta i šećerne repe sve manje na njivama u Vojvodini

U ratarstvu poljoprivrednici polako smanjuju sejanje suncokreta i šećerne repe. Takva je situacija u Vojvodini, posebno u okolini Sombora. Primer je i Dušanić koji je na svojim parcelama prošle godine imao samo jedan hektar suncokreta, a šećerne repe nije ni bilo na njegovim njivama.

"Ljudi je totalno izbegavaju, što zbog loših uslova u šećeranama pri samom otkupu i ugovaranju, što zbog same niske cene i ne postoji prostor za zaradu," navodi on.

Smatra da se poljoprivrednici odlučuju za suncokret samo kada zemljište nije dobro i kada se na njemu ne može sejati kukuruz te u zamenu za to seju suncokret, a takođe i dodaje, tome se okreću i ratari koji imaju većinu mehanizacije potrebne za tu namenu, piše RTV.


Izvori

RTV


Tagovi

Žetva pšenice Setva pšenice Prinosi pšenice Uzgoj suncokreta Gajene šećerne repe Dragan Dušanić Ivica Dujmović


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.