Otpornost pšenice na zimske uslove zavisi pre svega od rokova setve

Za otpornost mladih biljaka pšenice na niske temperature, vrlo je bitan optimalan rok setve i vremenski uslovi koji vladaju u tom periodu. Svako šire područje ima svoj optimalni rok setve, a obično je interval sejanja širok i kreće se od 10. do 30. oktobra.

Ako je početak klijanja i nicanja praćen sa nižim temperaturama, a pšenica zasejana u kasnim rokovima setve, dolazi do usporenog rasta i može da dođe do propadanja od 10 - 20% pa se preporučuje poljoprivrednim proizvođačima da, u tom slučaju, povećaju setvenu normu za taj procenat. U proleće se obavezno meri sklop nakon prezimljavanja koji utiče na ukupan prinos kao jedan od faktora zajedno sa primenom agrotehnike i vremenskih uslova koji vladaju u toku vegetacije, savetuje stručnjak Nenad Erceg iz PSSRS.

Kod rane setve mlade biljke izrastu veće i tako izdužene i tanke ulaze u zimu, sklone su poleganju i propadanju. Kod kasne setve biljke su nedovoljno razvijene, male i neotporne na niske temperature što može da izazove njihovo propadanje. Sve to utiče na smanjenje ukupnog prinosa.

Virus žute patuljavosti ječma

Uspešno prezimljavanje pšenice zavisi od njenih priprema na niske temperature - kaljenja. Kaljenje se odvija da mlade iznikle biljke postepeno ulaze u period nižih temperatura, gde se smanjuju procesi u biljkama i postepeno ulaze u fazu mirovanja, a to se odvija na temperaturi od 0 do -5 stepena Celzijusa. Pšenica posejana u optimalnom roku setve, dovoljno iznikla do zime koja je prošla proces kalenja može da izdrži golomrazicu od -15 do -20 stepeni. Bilo bi dobro da padne sneg minimalno debljine 10 - 15 centimetara da zaštiti mlade biljke od niskih temperatura, izmrzavanja i propadanja. Pod snežnim pokrivačem biljke pšenice, posejane u optimalnom roku setve, dobro razvijene do zime, mogu da podnesu temperature preko - 20 stepeni Celzijusa.