Ratari se nadaju ceni suncokreta i soje za najmanje 40 do 45 dinara po kilogramu

Prema procenama poljoprivrednika, cena suncokreta trebalo bi da bude najmanje 40 dinara po kilogramu, ali bi, kako navode, najbolje i za proizvođače i otkupljivače i prerađivače bilo da ova žitarica košta 45 dinara i više. Soja bi po kilogramu trebalo da bude plasirana na tržište za 40 dinara i više od toga kako bi svi imali zaradu i bili zadovoljni, navode poljoprivrednici.

Ipak, smatraju da otkupljivači neće želeti da toliko izdvoje za ove uljarice i nadaju se da će uspeti da nadoknade troškove proizvodnje ukoliko suncokret i soju i ove godine, kao i prethodnih, prodaju otkupljivačima iz Bosne i Hercegovine koji su ranije za suncokret plaćali oko 20 odsto više od domaćih otkupljivača.

"Kilogram suncokreta trebalo bi da košta od 40 do 45 dinara, pa i više. U ovoj žetvi neće biti mnogo suncokreta zbog čestih kiša tokom proleća, odnosno prinos će biti ispod proseka, a to će imati uticaja i na cenu. Pošto ga neće biti odviše, i domaći otkupljivači će morati o tome da povedu računa, pogotovo što će i dinar razlike u ceni imati uticaja na to kome će ratari prodavati novi rod," kaže član Udruženja "Banatski paori" Nenad Manić.

Ratari: Jedina opravdana cena za suncokret je 300 evra za tonu

Od 2013. poljoprivrednici ne mogu dobro da zarade od suncokreta

Jovan Negovan iz Udruženja "Pančevački ratari" podseća da je prošle godine cena suncokreta po kilogramu bila između 30 i 32 dinara, a da je od 2012. kada je koštao 55 dinara, do 2013. cena opala za 31 dinar kada je iznosio 24 dinara, dodajući da od tog perioda ratari od suncokreta ne mogu da ostvare zadovoljavajuću zaradu.

"Paorima koji seju suncokret ne ide naruku ni to što prilikom ugovaranja setve trgovci ne unose u ugovore koliko će se plaćati novi rod, što ratarima donosi potpunu neizvesnost. Za razliku od soje, koju možemo držati na lageru, suncokret se ne može lagerovati, već se mora odmah predavati otkupljivačima na preradu i potom čekati isplata, što traje najmanje mesec, često uz izgovor da se čeka formiranje cene suncokreta na svetskom tržištu," poručuje Negovan.

On dodaje da su Ukrajina i Rusija najveći proizvođači i da, pošto kod njih usevi sazrevaju kasnije, domaći ratari čekaju da se završi žetva suncokreta u tim zemljama i tek tada se pravi račun za isplatu našeg roda.

Soja se ranije prodavala za 37 dinara po kilogramu, a pre mesec dana prošlogodišnji rod koštao je 40 dinara. Poljoprivrednici iz Banata procenjuju da bi cena ovogodišnjih prinosa trebalo da bude upravo najmanje 40, a najbolje bi, kako navode, bilo da mogu da prodaju soju za 45 dinara po kilogramu.

Vreme je za postrnu setvu - odličan način za intenziviranje proizvodnje

Pod sojom i suncokretom po 220 hiljada hektara

Pod ovim kulturama ove godine nalazi 440 hiljada hektara. Obe su zasejane na jednakim površinama, ali je to manje nego prošle godine kada je suncokret zauzimao 245, a soja 230 hiljada hektara. Tada su prinosi soje po hektaru bili oko 3,5 tona, a suncokreta 3,1.

Poljoprivrednik iz Kovina Jadran Anđelković ocenjuje da bi, uz cenu od 45 dinara po kilogramu, od soje ove godine moglo dobro da se zaradi.

"Mnogi ratari u ataru Kovina i okoline s proleća su listom prešli sa suncokreta na soju zbog bolje cene i što se može ostaviti na lageru. Sigurno je da će deo ovogodišnjeg roda prodati odmah, a deo lagerovati i trgovati kada im cena bude odgovarala," navodi Anđelković.

Dodaje da soja zbog gubitka vlage ima već sada slabije prinose ističući da se nada kiši kako bi prinosi bili oko tri tone po hektaru jer će, ukoliko se nastavi suv period bez padavina, prinosi soje biti dve tone po hektaru, piše Dnevnik.