• Postrni usevi
  • 18.08.2019. 14:00

Vreme je za postrnu setvu - odličan način za intenziviranje proizvodnje

Da bi se intenzivirala poljoprivredna proizvodnja, preporučuje se da se nakon žetve obavi postrna setva. Za potrebe postrne setve mogu se gajiti razne poljoprivredne biljke i to za različite namene.

Foto: Depositphoto/valio84sl
  • 177
  • 25
  • 0

Da bi se intenzivirala poljoprivredna proizvodnja, preporučuje se da se nakon žetve obavi postrna setva. Za potrebe postrne setve mogu se gajiti razne poljoprivredne biljke i to za različite namene. Na primer, postrni usevi uzgajaju se za zrno, za zelenišno đubrenje, zatim može i povrće da se uzgaja kao postrni usev, ali zastupljen je i uzgoj postrnih useva za zelenu masu

Prednosti setve pokrovnih useva nakon žetve

Heljda, proso, suncokret, sirak i soja su biljke koje su prikladne za postrnu proizvodnju zrna na manjim površinama poljoprivrednih proizvođača. "Ovi usevi mogu da se uspešno gaje i bez navodnjavanja, ukoliko se napravi dobar izbor odgovarajućih površina, potrebnih agrotehničkih mera, zatim odgovarajući izbor sorti i hibrida, ali i da se izvrši setva pravovremeno", objašnjava diplomirani inženjer ratarstva Snežana Stojković Jevtić, iz PSSS Valjevo.   

Ove biljke služe za intenziviranje ratarske proizvodnje po principu korišćenja istih sredstava za proizvodnju i poljoprivrednih površina

Zelena masa kao značajan izvor hrane za stoku

Proizvodnja određenih količina zelene mase postrno može da se ostvari gotovo svake godine. Uz navodnjavanje postižu se vrlo značajni prinosi zelene mase koja može da posluži kao izvor hrane za stoku, u zelenom stanju. Može takođe da bude pripremljena kao silaža, seno, dehidrirana stočna hrana ili kao stočno brašno.

Postrna setva za zrno i silažu

Ova hrana odlične je hranljive vrednosti i kvaliteta. Cena po jedinici mase, niža je od drugih hraniva što je jedna od prednosti. Za zelenu masu postrno mogu da se gaje kukuruz, suncokret, soja, sirak, uljana repica, stočni kelj, ali i ostali usevi.

Povrće koje se gaji u postrnoj setvi mora imati kratku vegetaciju. To su najčešće krastavac (kornišon), kupus, kelj, paprika, boranija, grašak, cvekla. Treba imati u vidu da bez navodnjavanja nema postrne proizvodnje povrća jer sve vrste zahtevaju značajne i stalne količine vode u toku svog vegetacionog perioda.

Najvažnije je ostaviti zemljište čisto

Gajenjem postrnih biljaka za zelenišno đubrenje postižu se brojni pozitivni efekti. Neki od njih su to što obogaćuju zemljište organskom materijom, poboljšava se biološka aktivnost tla, postižu se veći prinosi narednog useva. Takođe, na ovaj način utiče se na smanjenje bolesti, štetočina i korova, ali i štititi zemljište od erozije. 

Pri izboru biljaka za zelenišno đubrivo treba voditi računa da se za sledeći usev zemljište treba na vreme pripremiti i usev posejati u optimalnom roku. U ove svrhe najčešće se primenjuju: grahorice, lupine, uljane repice, trave i druge leguminoze


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Postrna setva Postrni usevi Dehidrirana stočna hrana Snežana Stojković Jevtić Zelena masa Zelenišno đubrenje Leguminoze

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi