Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Štete na njivi
  • 09.07.2024. 09:00

Razmislite ponovo da li ćete paliti žetvene ostatke. Zabranjeno je i smanjuje plodnost zemlje

Spaljivanje žetvenih ostataka je izrazito štetno jer smanjuje plodnost zemljišta, utiče na snižavanje sadržaja organske materije i pogoršava strukturu zemlje

Foto: Depositphotos/Asollo
  • 116
  • 17
  • 0

Spaljivanje biljnih ostataka je praksa koju pojedini poljoprivrednici primenjuju na poljoprivrednom zemljištu nakon žetve ili berbe. Ipak, ona izaziva brojne štetne posledice po zemljište, životnu sredinu, klimu, a može dovesti i do ugrožavanja života ljudi, životinja i imovine.

Radi zaštite poljoprivrednih imanja zabranjeno je spaljivati organske ostatke posle berbe ili žetve useva na poljoprivrednom zemljištu, što je regulisano i odlukama lokalnih samouprava.

Žetvene ostatke, kao komponentu koja poboljšava fizičko-hemijska svojstva zemljišta, ali i pozitivno utiče na njegova biološka svojstva, vlasnici zemljišta obavezni su da odgovarajućim agrotehničkim merama ili traktorskim oruđima unesu u zemljište. Odnosno, u slučajevima konzervacijske (redukovane) obrade zemljišta, da ih iskoriste kao pokrivač. Unošenje žetvenih ostataka u zemljište, odnosno njihovo usitnjavanje i korišćenje kao pokrov mora se sprovesti u što kraćem roku nakon žetve ili berbe useva.

Zagađenje na više nivoa

Kod nas, kao i u EU, žetveni ostaci posle žetve strnih žita ne smeju se spaljivati na poljoprivrednim površinama. Spaljivanje je, izuzetno, dopušteno samo u cilju sprečavanja širenja široko prisutnih najštetnijih karantinskih biljnih bolesti ili suzbijanja karantinskih izuzetno prisutnih biljnih štetočina.

Dozvoljeno samo u izuzetnim slučajevima (foto: Gordana Nastić)

Paljenje žetvenih ostataka useva dovodi do atmosferske emisije (oslobađanja) niza štetnih i zagađujućih materija kao što su amonijak (NH3), azotni oksidi (NO-), nemetanska isparljiva organska jedinjenja, sumpor dioksid (SO2), ugljen monoksid (CO). Takođe, tu su i leteće štetne čestice, uključujući i crni ugljenik, kao i emisiju teških metala, te dioksina koji oštećuju respiratorni sistem ljudi i životinja i dovode do povećanja oboljenja.

Zašto su žetveni ostaci korisni?

Sa druge strane, ostaci useva dobar su izvor hranljivih materija i važna su komponenta stabilnosti poljoprivrednog ekosistema. Naime, gubitak ugljenika iz zemljišta rezultira smanjenjem mikrobiološke aktivnosti, što dugoročno negativno utiče na ciklus hranljivih materija u zemljištu i sposobnost njegove detoksikacije. U žetvenim ostacima zadržano je oko 25 odsto azota (N) i fosfora (P), oko 50 odsto sumpora (S) i oko 75 odsto kalijuma (K) od njihove količine unesene kada se pomešaju sa zemljom. Sve ovo žetvene ostatke čini održivim izvorom hranljivih materija, a spaljivanjem se gubi oko 90 odsto N i S i 15 do 20 odsto P i K.

Paljenje strnjike - praksa koja mora da se iskoreni

Rizik od erozije zemljišta je znatno povećan nakon spaljivanja žetvenih ostataka ili naizgled nepotrebne vegetacije. U celini, spaljivanje žetvenih ostataka je izrazito štetno jer smanjuje plodnost zemljišta, utiče na snižavanje sadržaja organske materije i pogoršava strukturu zemlje (posebno ako je spaljivanje biomase često). Smanjuje se infiltracija (upijanje) vode u zemljište, pojačava gubitak vode evaporacijom (isparavanjem) i pojačanim oticanjem vode sa parcele.

Vatra uništava mikroorganizme i gliste koje su zadužene za stvaranje biopora u zemljištu.

Sadržaj humusa manji za 30 odsto

Višegodišnje spaljivanje žetvenih ostataka znatno smanjuje brzinu infiltracije (upijanja) vode u zemljište (oko 40 odsto) i podstiče vodenu i eolsku eroziju. Sadržaj humusa u narednim godinama opada (do 30 odsto), a narušava se i stabilnost strukturnih agregata. Ovo utiče na slabije provetravanje zemljišta i manji sadržaj kiseonika (O2) neophodnog za usvajanje vode i hraniva korenom.

Pri spaljivanju žetvenih ostataka temperatura dostiže 700 - 800oC, na površini zemljišta iznosi 350 - 450oC, a tri centimetra ispod površine temperatura zemljišta je između 150 i 300oC. Na dubini od pet centimetara dostiže 100oC što je smrtonosno za žive organizme, a njih ima od pet do 20 t/ha ili često i više u plodnom zemljištu.

Lako mogu da buknu požari (Depositphotos/ALesik)

Spaljivanje žetvenih ostataka i strnjike vrlo često tokom leta dovodi do požara širih razmera, paljenja susednih useva, višegodišnjih zasada i imovine ljudi.

Paljenje žetvenih ostataka mora biti usklađeno sa zakonskim i opštinskim odredbama i pravilnicima, te je zato ilegalno i kažnjivo. Uz to, na lakšim i nagnutim zemljištima povećava mogućnost pojave erozije, uz manju sposobnost zemljišta za očuvanje vode.

MUP: Ne palite travu i nisko rastinje, kazne do milion dinara

Spaljivanjem žetvenih ostataka nije moguće vatrom uništiti sve semenke korova, što treba imati na umu. Osim toga, lakša priprema zemljišta za narednu setvu i skraćivanje perioda setve, ne može biti opravdanje za paljenje, naročito strnjišta.

Paljenje žetvenih ostataka na velikim poljoprivrednim površinama prepoznato je kao važan faktor aerozagađenja. Zbog uticaja na smanjenje debljine zaštitnog ozonskog omotača dovodi do porasta koncentracije troposferskog ozona (tzv. fotohemijskog smoga) i povećanja broja letećih štetnih sitnih čestica u atmosferi.


Tagovi

Žetveni ostaci biljaka Zabrana spaljivanja Strnjiku uneti u zemljište oruđima Emisija štetnih gasova Gubici hraniva spaljivanjem strnjike Remećenje mikrobiologije zemljišta Erozija zemljišta spaljivanjem Požari izazvani spaljivanjem


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.