• Setva pšenice
  • 29.09.2020. 16:00

Setva pšenice: Pre osnovne obavite zaštitnu obradu zemljišta - i čekajte 10. oktobar

Na parcelama na kojima su bili suncokret i soja, obaviti zaštitnu obradu zemlje nekom teškom tanjiračom ili drugim orezivačkim oruđem razbiti gornji deo zemljišta, kako bi se kasnije, kada bude bilo vlage, mogla kvalitetno obaviti osnovna obrada, saradnik semenske kuće "BSP" iz Srbobrana prof. dr Miroslav Malešević.

Foto: Bigstock/Goncharuk
  • 891
  • 51
  • 0

Novo seme pšenice trebalo bi da se nađe na poljoprivrednim parcelama za dve do tri nedelje. Pre ulaska u samu setvu, ratari moraju dobro i adekvatno da pripreme zemljište za taj proces. Kada i na koji način bi trebalo da obrade svoje njive, objasnio je u razgovoru za naš portal saradnik semenske kuće "BSP" iz Srbobrana profesor doktor Miroslav Malešević.

Sa pripremom zemljišta za setvu treba još malo sačekati jer je, usled nedostatka padavina i visokih temperatura, površinski sloj zemlje, uključujući i kompletan oranični sloj, u velikoj meri isušen što već u samom startu smanjuje mogućnost kvalitetne obrade, smatra naš sagovornik i dodaje da bi najbolje bilo sačekati kišu i to minimum 15 do 20 litara po kvadratnom metru.

Zašto je deklarisano seme pšenice najsigurniji izbor za setvu?

"Dobro je što ima još vremena do početka sezone setve, te ima prostora da se sačekaju prve padavine. Savet struke je da se, na parcelama na kojima su bili suncokret i soja, obavi zaštitna obrada zemlje nekom teškom tanjiračom ili drugim orezivačkim oruđem razbiti gornji deo zemljišta, kako bi se kasnije, kada bude bilo vlage, mogla kvalitetno obaviti osnovna obrada", ukazuje Malešević.

Đubrenje sa punom dozom fosfora i kalijuma

Zaštitna obrada, objašnjava, podrazumeva osnovno đubrenje koje bi, za dobar budući razvoj pšenice, trebalo obavezno da sadrži punu dozu fosfora, kao i kalijuma. 

"Osnovno đubrenje treba da prethodi obradi i pripremi zemljišta. Ima veoma važan zadatak da obezbedi strna žita dovoljnim količinama fosfora i kalijuma i sa otprilike 50 odsto azota. To je momenat koji proizvođači možda nedovoljno cene, međutim to je najvažnija tačka koju treba uraditi pre pripreme zemljišta."

Usitniti površinski sloj zemlje

Nakon toga sledi osnovna obrada koja ne mora obavezno biti duboka, može se obaviti alternativnim sistemima obrade, ali dovoljno da usitni površinski sloj i da se koren pšenice nesmetano može razvijati posle setve.

Poljoprivrednici najviše pale kukuruzovinu, jer je teška za oranje

"Oranje ne mora po svaku cenu da se obavi. Preporučljivo je tamo gde ima dosta žetvenih ostataka, a to je posebno slučaj na njivama na kojima je bio kukuruz kao predusev. To može predstavljati veliki problem koji smo i imali prošle godine kada su poljoprivrednici masovno palili žetvene ostatke umesto da ih uklone na drugi način", ukazuje sagovornik Agrokluba.

Koji su dobri predusevi pšenici?

Najbolji predusevi za pšenicu, prema njegovom mišljenju, su oni koji rano napuštaju zemljište i to suncokret i soja, ali i pojedine povrtarske kulture poput krompira, pasulja.

"Soja i suncokret imaju manje žetvenih ostataka, lakša je obrada i takođe soja posebno ostavlja dosta azota koji će pšenica moći da koristi u toku vegetacije. U Srbiji ima oko 450.000 hektara pod sojom i suncokretom i one se mogu upotrebiti da budu predusevi pšenice."

Problem produženi rokovi setve

Topli dani sa temperaturama netipičnim za ovo doba godine nisu pogodovali setvi, pa je bilo potrebno sačekati padavine u dovoljnoj količini.

"Mislim da nema smisla sejati u potpuno suvo zemljište. Ja bih preporučio da se što bolje i što više površina pripremi za setvu, da se sačeka 10. oktobar i onda započeti setvu. Posebno apelujem da se ona, nakon započinjanja, završi u što kraćem roku", navodi Malešević.

Za setvu sačekajate 10. oktobar (foto: Jasna Bajšanski)

U srpskoj proizvodnji pšenice veliki problem, prema njegovom mišljenju, predstavljaju produženi rokovi setve.

"Mi skoro svake godine sejemo mesec i po do dva meseca i to utiče na dalji razvoj biljaka i na neujednačeni porast. Takođe, suviše rana setva nije dobra zato što ni tada pšenica ne niče ujednačeno već mestimično, prave se prazna mesta na kojima se kasnije pojavljuju raznorazne štetočine ili korov", objašnjava Malešević dodajući da setvu treba završiti do polovine novembra.

Seme sa tavana stvoriće mnoge probleme

Podseća da se za setvu treba uzimati isključivo deklarisano seme. Klijavost i energija 'semena sa tavana' nije ispitana, a kako proizvođači u setvi neretko koriste veće količine od potrebnih, kao posledica se može javiti mnogo gušći sklop biljaka.

"U tom slučaju nastaju problemi oko poleganja, hoće li ili neće poleći, da li treba upotrebiti neko sredstvo protiv poleganja i time se samo povećava rizik proizvodnje, a ne uštedi se veliki novac. Proizvođači treba dobro da razmisle pre nego što se opredele za sortu ili za seme da li će sejati svoje ili deklarisano seme", zaključuje naš sagovornik.


Tagovi

Setva pšenice Priprema zemljišta Deklarisano seme Miroslav Malešević Osnovno đubrenje Zaštitna obrada zemljišta Rok setve


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Na parcelama koje su namenjene setvi okopavina, može se obaviti pregled zemljišta u kome se mogu nać... Pročitaj celu belešku »