Ova godina je veoma specifična što se požara tiče. Zavise od rasporeda padavina, a ove godine ih je bilo, što je smanjilo njihov broj, a kao razlog za nešto bolju situaciju, u Odeljenju za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici navode i situaciju sa virusom korona.
Pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici koje je zaduženo za čitav region Srema, tokom ove godine imali su tačno 845 intervencija, a od toga 484 na otvorenom prostoru. To je nešto manje u odnosu na prošlu godinu kada je bilo preko 1.200 intervencije, a oko 780 na otvorenom, dok je jedno lice stradalo. Prema njihovom iskustvu, požare na njivama, posebno tokom jeseni izazivaju najčešće stariji ljudi želeći da na jeftiniji način pripreme zemljište za setvu pšenice.
Plodne sremske njive svake godine daju dobar prinos, a da bi tako ostalo potrebno je voditi računa o zemljištu. Žetvene ostatke ne treba spaljivati nego ih zaorati i tako dati zemljištu organske materije koje su mu potrebne. Nesavesni paori i dalje pale žetvene ostatke i tako oštećuju kompletan eko sistem, a nekada požari završe i sa tragičnim posledicama.
"Često imamo i ljudskih žrtava. Ove godine ih nije bilo, a prošle je jedno lice izgubilo život. U pitanju je čovek koji nije palio strnjšta, već pokušavao da požar ugasi. Po pravilu paljenje strnjšta rade stariji ljudi, a na ovom našem području posebno u poslepodnevnim satima dolazi do čestih promena u strujanju vetra. Kada se zapali velika količina žetvenih ostataka, a vetar promeni pravac, teško je da pobegnu iz oblaka dima i mladim ljudima, a kamoli onim starijim koji mogu da se uguše ili da ih uhvati plamen", kaže Stevan Pejić načelnik Odeljenja za vanredne situacije Sremska Mitrovica.
Ova godina je veoma specifična što se požara tiče. Njihov broj zavisi od rasporeda padavina, a ove godine ih je bilo, što je smanjilo broj paljenja, a kao razlog za nešto bolju situaciju, u Odeljenju navode i situaciju sa virusom korona. Proteklih godina najviše pozara je bilo u opštini Pećinci, a požari su najčešći u proleće i jesen.
"Požari jesu zakonom zabranjeni, ali to je nekima postalo navika. Požari na orvorenom prostoru se dešavaju u proleće i jesen, ali i tokom leta. Leti je to manje, a u proleće ljudi žele da srede svoje njive, kanale, pale staru travu. Tokom jeseni pale kukurzovinu ili strnjiku nakon žetve pšenice. Kada se dese leti, požari su izazvani nekim kvarom na mehanizaciji, a imamo slučaj u Platičevu kada je pred samu žetvu od udara groma zapaljen kompletan usev pšenice."
Najveći problem je upravo kukurzovina, koju paori da bi jeftinije prošli pale pa zemljište usitne tanjiračom, umesto da urade duboko oranje, koje je daleko skuplje, ali je preporučljivo jer se tako zaoravaju žetveni ostaci koji utiču na stvaranje humusa koji je i nosilac plodnosti zemljišta. O štetnosti paljenja strnjišta tokom godine ima brojnih edukacija od strane Poljoprivrednih stručnih službi, a i Odeljenje za vanredne situacije dosta radi na edukaciji kako bi se broj požara na otvorenom sveo na minimum.
Poljoprivrednici najviše pale kukuruzovinu, jer je teška za oranje
Podsetimo, Zakonom o zaštiti od požara je zabranjeno paljenje žetvenih ostataka, a pravilnikom o registraciji poljoprivrednih gazdinstava postoji odredba da će registrovano gazdinstvo na čijoj njivi je paljenja strnjike tri godine preći u pasivan status. Kazne za pravna lica su od 300.000 do milion dinara, a za fizička 10.000 dinara.
Tagovi
Autor
