Štetočine napadaju useve, kako zaštititi budući rod?

Biljke uljane repice, čija je optimalna setva u periodu od kraja avgusta do 20. septembra, u prvim fazama razvoja veoma su osetljive na prisustvo korova i štetnih insekata te se određne mere zaštite moraju obaviti blagovremeno.       

"Insekti i glodari mogu u značajnoj meri smanjiti prinos uljane repice. Od insekata koji u jesen mogu pričiniti značajnije štete potrebno je izdvojiti crvenoglavog repičinog buvača (Psylliodes chrysocephala), buvače kupusnjača iz roda Phyllotreta kao i repičinu lisnu osu (Athalia rosae, sin. Athalia colibri)”, rekao nam je dr Željko Milovac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Štetočine uljane repice

Kako navodi naš sagovornik odrasli primerci crvenoglavog repičinog buvača (naslovna fotografija) su dugi do 4,5 mm, zelenkasti ili plavičastocrni sa metalnim odsjajem. Deo glave je crven, po čemu je i dobio ime. Larva je prljavo bela, sa smeđom glavom, dužine od 1,5 mm, kada se ispili, do osam milimetara na kraju razvoja, sa jasno izražena tri para nogu na grudima. Krajem leta odrasle jedinke nakon ishrane na tek niklim biljkama uljane repice kopuliraju i ženke počinju da polažu jaja u zemljište, u blizini biljaka, od septembra pa sve do pojave prvih mrazeva, a moguće je i u martu naredne godine.

Uljana repica na udaru štetočina - kako je zaštititi?

Nakon piljenja, larve prodiru u lisne drške, iz kojih kasnije prelaze u stablo uljane repice. Štetne su odrasle jedinke koje oštećuju lisnu masu tek izniklih biljaka ali i larve koje se hrane unutrašnjošću biljaka. Posledica jačeg napada larvi je kržljanje ili uginjavanje biljaka, dok kod slabijeg napada dolazi do usporavanja razvoja.

Buvači kupusnjača (Phyllotreta spp.) su sitni insekti dužine tela od od dva do 3,5 mm dobro skaču i lete, sjajnocrni su, tamnoplavi ili tamnozeleni. Štete čine odrasle jedinke na kotiledonima i sasvim mladim listovima prouzrokujući karakteristične simptome u vidu jamičastih rupa.

Repičina lisna osa je jedna od najvažnijih štetočina uljane repice. Usled ishrane na mladom usevu uljane repice može se javiti golobrst.

"Rasprostranjena je u gotovo svim proizvodnim rejonima kod nas i često je neophodno hemijski je suzbijati. Njena pojava je obično kasnija u odnosu na buvače, pa su pojedini primerci pronalaženi i tokom novembra meseca. Ipak tokom 2023. godine prvi primerci su uočeni već sredinom septembra na usevu u nicanju što ukazuje na potrebu da proizvođači budu na oprezu", rekao je naš sagovornik napominjujući da ženke u jesen polažu jaja na mlade listove uljane repice brzo se pile larve - pagusenice, a kada odrastu zavlače se u zemljište.

"Potrebno je obilaziti parcele i utvrditi brojnost, a hemijsko suzbijanje treba izvesti kada se u proseku na dve biljke uljane repice u jesen nađe više od jedne pagusenice manje od 10 mm, a svakako pre nego što pričine veće štete", rekao je dr Milovac i dodao da se za suzbijanje insekata uspešno koriste folijarni tretmani insekticidima registrovanim za datu namenu na bazi deltametrina, lambda-cihalotrina i cijantraniliprola.

Napomenuo je da je tokom prethodnih par meseci uočeno masovnije prisustvo glodara te je u cilju izbegavanja štete potrebno obilaziti parcele do kraja zime i po potrebi uraditi deratizaciju odgovarajućim mamcima.

Vaši i cikade prete strnim žitima

U toku je setva ozimih strnina kao i obrada i priprema zemljišta za ovaj važan posao, a ratari dobro znaju da su optimalni rok, dubina, gustina i setva deklarisanog semena od posebnog značaja ali i mere nege i zaštite. Zbog toga se poljoprivrednim proizvođačima preporučuje obilazak parcela u cilju praćenja nicanja mladih biljaka i kontrole prisustva štetnih organizama.

Vaši i cikade su dve grupe štetočina i prenosioci su virusa-žute patuljavosti ječma koje prenose vaši, dok cikade prenose virus patuljavosti pšenice. Treba napomenuti da se ova dva virusa ne prenose semenom, biljnim sokom i zemljištem već isključivo pomenutim štetočinama.

Proteklih nekoliko godina svedoci smo dugih i toplih jeseni što pogoduje prenamnožavanju ovih štetočina.

Da parcele treba redovno obilaziti nakon nicanja potvrdila nam je stručni saradnik u zaštiti bilja PSSS Vrbas Vesna Durutović i ratarima preporučuje da pregledaju ponikle useve pšenice na prisustvo navedenih štetočina. Ukoliko se utvrdi njihovo prisustvo na preko 10 odsto biljaka, preporuka je da se blagovremeno sprovede hemijski tretman nekim od registrovanih insekticida za tu namenu. Njihova pojava obično se očekuje krajem oktobra i početkom novembra kada se i donosi odluka o merama suzbijanja.

Od velike je važnosti je zaštita useva obzirom da će napadnute biljke imati poteškoće u prezimljavanju i slabije rezultate u razvoju.

Opasnost od poljskih glodara

Kako napominje Durutovićeva pregledom useva koji su tek ponikli kao i useva koji još nisu pokošeni registrovane su aktivne rupe poljskih miševa i poljske voluharice te je u cilju smanjenja šteta i gubitaka prinosa potrebno primeniti preventivne i direktne mere zaštite. Kao preventivne mere, posebno se ističe zaoravanje žetvenih ostataka, izbegavanje redukovane obrade, preoravanje utrina, zaparloženih površina i briga o prirodnim neprijateljima glodara, pticama, dok direktne mere podrazumevaju njihovo hemijsko suzbijanje.

Prag štetnosti za poljskog miša iznosi 10-50 aktivnih rupa/ha, a za poljsku voluharicu je 10-500 aktivnih rupa/ha. Kako navodi naša sagovornica na većini lokaliteta, brojnost ovih štetočina za sada je na nivou I i II kategorije brojnosti, osim na lucerištima gde su aktivne rupe registrovane u III kategoriji. Obzirom na trenutno stanje navedenih useva i toplo vreme, kao i nedostatak padavina, može se očekivati brzi porast populacija poljskih glodara i opasnost od njihovog prenamnoženja.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak i pregled useva radi utvrđivanja praga štetnosti, na osnovu kojeg će se primeniti rodenticidi ne čekajući da dođe do prenamnožavanja glodara.

Kako je na kraju napomenula Vesna Durutović mere zaštite trenutno se preporučuju u lucerištima, novoposejanim usevima uljane repice, parcelama gde se planira setva pšenice i ječma, kao i u voćnim zasadima, primenom mamaka na bazi cink-fosfida u aktivne rupe, koje se obavezno nakon aplikacije zatrpavaju.