Najveće štete su u septembru i oktobru, kada je suvo i toplo vreme. Pagusenice su te koje se hrane lišćem.
Treba imati na umu da uljanu repicu odmah po nicanju napada pored buvača i vaši, naročito repičina lisna osa (Athalia rosae). Ove štetočine, ukoliko se ne suzbiju na vreme, mogu dovesti do potpunog propadanja mladog useva uljane repice.
Pagusenice se hrane lišćem. Proždrljivost raste sa njihovim porastom. Najveće štete su u septembru i oktobru, kada je suvo i toplo vreme. Jedna dnevno pojede dvostruko više lišća od svoje težine. Time je značaj lisne ose repice u narednom periodu još veći.
Utvrđeno je prisustvo odraslih jedinki, jaja i pagusenica ove šetetočine u prvoj dekadi oktobra u Pomoravskom upravnom okrugu i koje u početnim fazama razvoja biljaka ishranom mogu pričiniti veoma značajne štete, a usled jačeg napada može doći i do golobrsta.
Odrasla osa je žutonarandžasta, duga šest do osam milimetra. Pagusenice su crnosive, dužine do 20 mm. Ose letnje generacije lete u septembru i oktobru. Tada se masovno koncentrišu na mlade useve, na koje odlažu jaja i to pojedinačno na rubovima lišća. Pile se pagusenice, koje se hrane lišćem. Odrasle odlaze u zemlju na prezimljavanje. Štetočina ima dve do tri generacije godišnje.
Suzbijanje se izvodi u jesen, čim se po biljci nađe više od 0,5 pagusenice ili 50/m² i to dok su manje od 10 mm, pre nego što pričine veće štete. Pregled useva radi utvrđivanje brojnosti iz ovog stadijuma štetočine treba obaviti tri do pet dana nakon utvrđenog masovnog leta repičine osice.
Koriste se preparati na bazi aktivne materije deltametrin 0,2 - 0,3 l/ha, aktivne materije lambda-cihalotrin 0,2 - 0,25 l/ha. Primena okvašivača se preporučuje. Takođe, preporučuje se primena dvomlaznih rasprskivača. Pre upotrebe insekticida uvek pročitati etiketu i informaciju o sredstvu.
Voditi računa o tome da pagusenice (imaju tri para grudnih i sedam pari trbušnih nogu) u vrlo kratkom vremenu mogu da unište lisnu površinu. Lišće izgrizaju između nerava, a zatim ga skeletiraju, tako da ostaje samo glavna nervatura i patrljci na ostacima od biljaka.
Tagovi
Autor