Uprkos svim nedaćima - ostvaren stabilan prinos pšenice?

Žetva ozimih strnih žita se u pojednim delovima naše zemlje privodi kraju. Što se tiče prinosa i hektolitarske mase, ove godine će varirati zavisno od proizvodnog područja, nivoa primenjene agrotehnike, izbora sorte, ali najviše od količine i rasporeda padavina s obzirom da su ovu godinu okarakterisale česte i obilne kiše lokalnog karaktera. 

Ipak prosek?

Prema rečima savetodavca za ratarstvo u Jablaničkom okrugu Jelene Stojiljković, pšenica je tokom jeseni imala povoljne uslove za setvu, nicanje i dalji razvoj, pa su tako ozima strna žita u zimu ušla u odgovarajuću fenofazu bokorenja.

"Pšenica je tokom jeseni na području Jablaničkog okruga posejana na površini oko 15.500 hektara, dok ostala strna žita zauzimaju površinu oko 1.500 hektara.

Zimski period sa malo padavina i veliki nedostatak vlage u februaru i martu kada je trebalo obaviti prvu prihranu ozimih strnina obeležilo je dalji tok vegetacije, da bi u nastavku nastupio period čestih kiša lokalnog karaktera, različite količine i intenziteta", ističe Stoiljkovićeva i dodaje da je u trenutku kada je trebalo obaviti tretmane fungicidima na mnogim parcelama onemogućen ulazak mehanizacijom, pa je usled toga došlo do pada prinosa, jer se u međuvremenu pojavila lisna rđa kao i fuzarioza klasa. 

Kako dalje napominje naša sagovornica, usled obilnih kiša na pojedinim lokalitetima došlo je do poleganja useva što se negativno odrazilo na samu žetvu i ukupan prinos.

"Žetva ječma je počela 20. juna i ona se privodi kraju, dok je žetva pšenice jačim intenzitetom počela 8. jula, a očekujemo da se završi ovih dana. Što se prinosa tiče, biće na nivou višegodišnjeg proseka, negde oko 4,5 tona po hektaru. Obilazeći proizvođače zaključujemo da prinosi variraju od izuzetno dobrih, preko 6 tona po hektaru do izuzetno niskih, oko 3 tone, a sve kao posledica pomenutih uslova proizvodnje i nivoa primenjene agrotehnike." 

Povećan broj tretmana fungicidima

Na području Braničevskog okruga, gde je žetva završena pre nekoliko dana, prošle jeseni su na površini od 40.000 hektara posejana ozima žita, pri čemu je najzastupljenija pšenica koja zauzima 35.000 hektara. Savetodavac za ratarstvo u Požarevcu Danijela Ilić ističe da je ova proizvodna godina, posmatrano sa agrometeorološkog aspekta bila jako specifična počevši od janura kada je pala ogromna količina padavina, da bi u aprilu palo oko 140 litara kiše po metru kvadratnom. Takođe, dnevne temperature prelazile su 35 stepeni celzijusa, što je iznad proseka za ovo doba godine.

"Tokom proleća i početkom leta uslovi spoljašnje sredine su bili izuzetno povoljni za razvoj bolesti i pojavu korova u strnim žitima, pa je ove godine bio povećan broj tretmana fungicidima nego što je to bio slučaj proteklih godina. Međutim, samo mali broj poljoprivrednih proizvođača je uspeo da uđe u njivu i primeni određene fungicide s obzirom da su kiše obilno i često padale u maju, ali i junu mesecu", kaže Ilićeva. 

Kako dalje ističe, na većem broju pregledanih parcela, takođe, uočena je pojava lisne rđe, kao i fuzarioza klasa, dok su u fenofazi nalivanja zrna dnevne temperature prelazile 35 stepeni, što je loše uticalo na sam kvalitet zrna.

"Prinosi pšenice su se kretali od 3 tona po hektaru do 7,5 tona, pa je prosečan prinos na kraju bio 5 tona po hektaru, što je nešto niže u odnosu na prethodne godine, ali se svakako može reći da je ostvaren stabilan prinos."

Kapital za generacije

Podsetimo, većina naših proizvođača nakon žetve pali biljne ostatke, što doprinosi uništavanju zemljišta i utiče na gubitak hranljivih materija. Preporuka savetodavaca poljoprivrednih stručnih službi je svakako zaoravanje biljnih ostataka, jer se time obogaćuje zemjište makro i mikro elementima, stimuliše se biološka aktivnost zemljišta, a pomenuta agrotehnička mera povoljno utiče na vodno-vazdušni i toplotni režim zemljišta.

"Paljenjem biljnih ostataka se uništava zemljište, a zemljište predstavlja naš najbolji kapital za sadašnje i buduće generacije", napominje Ilićeva.