• Pšenica
  • 07.06.2020. 12:00
  • Podrinje

Vladimir Aćin: Kakve pšenice ima po Srbiji - u Podrinju i više nego dobra

Biljke pšenice su dosta niže, ređi sklopovi, uvrnuti listovi sve su to pokazatelji da biljke pate od suše. Međutim, dr Vladimir Aćin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad naglašava da kakvih useva ima po Srbiji u Podrinju su i više nego dobri.

Foto: Jelena Gajić Đokić
  • 178
  • 18
  • 0

Na području Loznice prošle jeseni zasejano je oko 7.500 hektara pod ozimim usevima, a najviše pšenice - 4.500 hektara. Sušni period koji je pratio celu vegetaciju strnih useva ostaviće traga na prinosima. Sama setva koja je počela krajem septembra i trajala jako dugo, sve do decembra odvijala se u veoma sušnim uslovima, a oni su nastavljeni i tokom vegetacije kada nije bilo dovoljno snežnog pokrivača da bi se mogle stvoriti dovoljne rezerve zimske vlage.

Kakvom rodu mogu da se nadaju ratari ove godine?

I period bokorenja, vlatanja, klasanja prošli su u sušnim uslovima, a podatak da je u tom periodu na području Loznice palo svega 390 ml padavina, a optimalna količina je između 650 i 750 mililitara, govori koliko je ozimim usevima nedostajalo vode. 

Trenutna situacija u pogledu kvaliteta useva zavisi od sastava zemljišta, lokaliteta kao i primenjene agrotehnike, ali je činjenica da će se na svim parcelama beležiti smanjeni prinosi, kako u visini stabla, tako i u broju klasaka u klasu, a posledice će biti vidljive i u nalivanju zrna. 

Majske kiše samo osvežile useve

Slična situacija ako ne i gora biće i u ostalim delovima naše zemlje, tvrdi dr Vladimir Aćin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Procene su da ćemo ove godine beležiti smanjene prinose pšenice

"Izgledalo je obećavajuće na početku godine, ali svedoci smo izuzetno sušnog aprila, kada je na teritoriji cele Srbije palo jedva četvrtina od višegodišnjeg proseka. U maju je malo bolja situacija po pitanju kiše, ali s obzirom na deficit vlage u zemljištu majske kiše neće poboljšati situaciju po pitanju stanja ozimih useva. One su samo osvežile useve", rekao je Aćin.

Postoje godine, kada se ni sa agrotehnikom ne može mnogo učiniti

Napominje da se stanje useva razlikuje od terena do terena i da pšenica u severnom i srednjem Banatu znatno lošije izgleda nego u Loznici i okolini. Biljke su dosta niže, ređi sklopovi, uvrnuti listovi sve su to pokazatelji da biljke pate od suše. Međutim, Aćin naglašava da kakvih useva ima po Srbiji u Podrinju su i više nego dobri.

Moguća teška godina za ratare Banata zbog lošeg stanja pšenice?

Uticaj agrotehnike na prinose je nemerjiv, ali postoje godine kada se ni sa agortehnikom ne može mnogo uraditi. Ovo je jedna od godina, kada priroda ima ključnu reč.

"Za razliku od prethodne proizvodne godine 2018/2019. kada se klasična obrada zbog isušivanja pokazala lošije, jer oranje dodatno isušuje zemljišta, a tada smo imali izuzetno sušnu jesen. Ove godine bar koliko smo videli, bolje je delovala, mada ne mogu generalizovati, klasična obrada", kaže stručnjak sa novosadskog Instituta i dodaje da s obzirom da je zemljište delovalo suvo, lake tanjirače nisu uspele dovoljno duboko da obrade zemljište, a seme je ostalo plitko posejano.

Gde je setva obavljena na propisanu dubinu na nekih četiri do pet centimetara, tamo usevi izgledaju bolje nego gde je seme ostalo pri površini.

Biljke izgledaju sprženo

Na mnogo parcela javljaju se žute biljke i ožegotine, a tome je pored suše doprinela i upotreba različitih sredstava za zaštitu biljaka koje su proizvođači primenjivali, a koje u uslovno rečeno normalnim godinama ne predstavljaju problem. Međutim suša, usporen metabolizam biljaka - sve je to dodatno šokiralo biljku tako da na mnogim pracela prema rečima Aćina biljke izgledaju sprženo.

"Sa sigurnošću ne možemo prognozirati prinose, možemo da se nadamo da će majske kiše koliko toliko popraviti situaciju, da će uticati barem na krupnoću zrna. Klasova će definitivno biti manje ove godine, usevi su ređi. Videćemo koliko će biti zrna u klasu, s obzirom da su uslovi u vreme oplodnje bili problematični tako da jedino šta može da delimično kompezuje prinos, je krupnoća zrna", kaže naš sagovornik i dodaje da za to bi pogodavalo da temperature budu umerene, da ne prelaze 27-28 stepeni i padavine koje bi delimično ublažile gubitke u prinosu.

U zadržavanju vlage ključna organska materija

Priroda i ove godine ima ključnu reč, ali na prinose, naglašava Aćin, najviše utiče kvalitet zemljišta. Tamo gde su lošije zemlje i sa punom agrotehnikom, ne može se mnogo uraditi i očekivati visoki prinosi. Kvalitetnija zemljišta, tamo gde domaćini svake godine bacaju stajnjak i druga organska đubriva, gde se zaoravaju žetveni ostatci, čak i u godinama poput ove mogu se očekivati dobri prinosi.

Zašto je važno zaoravati strništa?

Upravo ta organska materija, koja se unosi zaoravanjem povećava sposobnost zemljišta da zadrži vlagu što se ove godine pokazalo kao ključno za visoke prinose. 


Tagovi

Rod pšenice Uzgoj ječma Ozima žita Podrinje Duboko oranje Agrotehnika Suša Visina prinosa Vladimir Aćin Zadržavanje vlage Zaoravanje stništa


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upozna svoj kraj iz drugog ugla.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

[Kviz] Sveznalica ili neznalica? #raž

Koliko znaš o raži? Odgovori na pitanja iz kviza i saznaj jesi sveznalica ili neznalica? Loading…

Pročitaj celu belešku