Kakvom rodu mogu da se nadaju ratari ove godine?

Ove godine prolećni usevi u Srbiji zasejani su na oko dva miliona hektara, gotovo polovina je pripala kukuruzu. Dugotrajnoj suši usevi za sada odolevaju, kao i gradu koji je tokom vikenda padao u Srednjem Banatu, prenosi RTS.

"Usevi u ovom momentu izgledaju dobro i reklo bi se i više nego dobro, ali zabrinuti smo zbog sušne zime i sušnog proleća koje je za nama. Nadamo se da će u nastavku godine biti nadoknade padavina, inače imaćemo popriličan podbačaj prinosa", kaže mladi poljoprivredni proizvođač i agronom Marko Renovica za Javni servis.

Evropi preti suša i ove godine?

Otporna šećerna repa na nedostatak vlage odoleva vremenskim neprilikama. Međutim, prema mišljenju poljoprivrednih proizvođača i stručnjaka, u ovom trenutku još uvek nedostaje minimalno 50 litara kiše po kvadratnom metru.

Solidna žetva pšenice ove godine?

Za tri sedmice trebalo bi da krene žetva žita. Generalno gledano, kažu pojedini agronomi, očekuje nas solidna žetva, a to znači da će nacionalni prosek biti malo iznad četiri tone po hektaru, prenosi list Dnevnik.

Ipak, Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije kaže da je trećina pšenice u lošem stanju, i da ima dosta primera da su zemljoradnici zbog velike suše preoravali pšenicu. 

Moguća teška godina za ratare Banata zbog lošeg stanja pšenice?

Direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže, za novosadski list, da je ovog proleća klima doprinela da primena agrotehničkih mera, sastav zemljišta i predsetveni usevi više nego ranijih godina odrede koliki će biti prinosi.

Saković navodi da bi žita ove godine trebalo da imamo oko 2,3 miliona tona, što je više nego dovoljno za domaće potrebe. Ipak, napominje da nam je ostalo pšenice od prošle žetve pa ćemo, nakon ovogodišnje, sa lanjskim zalihama imati oko 2,9 miliona tona pšenice.

Nevreme zaobišlo Vojvodinu, ali pšenici potrebno još padavina

Kako smo ranije pisali, pšenica je prošle jeseni u Srbiji posejana na oko 580.000 ha zemlje, od čega se 320.000 ha površine pod ovom kulturom nalazi samo u Vojvodini. Stanje hlebnog žita, prema proceni stručnjaka sa Instituta, razlikuje se od mesta do mesta, ali je generalno situacija loša. Najveći uzročnik tome je deficit padavina.