• Vlaga u zemljištu
  • 20.05.2020. 16:30
  • Vojvodina

Nevreme zaobišlo Vojvodinu, ali pšenici potrebno još padavina

Od početka aprila do sada pala je svega četvrtina padavina od neophodne količine. Ovo što je palo u Vojvodini će samo osvežiti biljke, ukazuje Vladimir Aćin sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Foto: JumpStory (ilustracija)
  • 231
  • 32
  • 0

Jako nevreme praćeno gradom i kišom, koje je pogodilo veliki deo naše zemlje, na sreću ratara u Vojvodini, kako smatraju stručnjaci, nije nanelo značajnu štetu usevima srpske žitnice. Padavine u vidu kiše dobro su došle pšenici, ocenjuje Vladimir Aćin sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Međutim, dodaje, grad može stvoriti dosta problema.

"Grad može da uništi klasove, u zavisnosti od krupnoće. Kiša pogoduje i nikad nije na odmet pogotovo u ovoj sušnoj godini", navodi Aćin.

Oluja i grad pogodili veći deo Srbije - očekuje se nastavak padavina

U Novom Sadu i okolini u toku prethodnog dana i noći palo je svega pet do sedam litara kiše što je, ocenjuje Aćin, mala količina vlage ako se uzme u obzir deficit padavina u aprilu mesecu i u prve dve dekade maja.

"Od početka aprila do sada je pala svega četvrtina padavina od neophodne količine. Ovo što je palo u Vojvodini će samo osvežiti biljke. Izuzetno je mali sadržaj vlage i ona se nalazi ispod tehničkog minimimuma. Padavine su uvek dobro došle i potrebno je da ih bude još."

Nedovoljno kiše - ali, pšenica se dobro drži

Ratar iz Kaća Dimitrije Ninkov prošle jeseni posejao je pšenicu na 50 hektara. Kaže da je sinoć u tom mestu palo sedam, osam litara kiše. To je, dodaje, nedovoljno i dalje zbog nedostatka padavina u prethodnim mesecima.

"Fali vode. Ukoliko se nastavi suša očekujem mnogo manji rod ove godine. Međutim, iako smo u deficitu sa kišom, pšenica se dobro drži", navodi Ninkov.

Proizvodnju vodi sam, a sav rod sa njegovih useva završava u mlinovima u Kaću. Prošlogodišnji rod bio je, kaže, manji, u odnosu na ono što je očekivao.

"Bilo je dosta padavina u vreme cvetanja što je dovelo do pojave fuzarijuma, te sam godinu završio sa manje prinosa nego što sam mislio da ću dobiti. Ove godine neće biti problema sa bolestima, jer nije bilo kiše u fazi cvetanja, uspeli smo da obavimo sve tretmane na vreme. Ipak, dobro bi nam došla bar još jedna kiša, a žetvi se nadam krajem juna ili eventualno početkom jula meseca."

Situacija loša u usevima

Pšenica je prošle jeseni u Srbiji posejana na oko 580.000 hektara zemlje, navodi Aćin, od čega se 320.000 površine pod ovom kulturom nalazi samo u Vojvodini. Stanje hlebnog žita, prema proceni stručnjaka sa Instituta, razlikuje se od mesta do mesta, ali je generalno situacija loša. Najveći uzročnik tome je, dodaje, deficit padavina.

Moguća teška godina za ratare Banata zbog lošeg stanja pšenice?

"U Banatu su zemljišta loša, te je suša dodatno učinila svoje, tako da su biljke ostale dosta niske, sklopovi su proređeni, list je uvrnut, vidi se da biljke pate od suše. U Kikindi je bilo malo padavina te i usevi loše izgledaju. Ipak, nekoliko kilometara dalje gde je bilo dosta kiše, usevi su u dobrom stanju. Na Rimskim Šančevima pšenica je u relativno dobrom stanju", napominje Aćin.

Sadržaj proteina zbog suše - veći

Ukoliko ne bude padavina u narednom periodu, prinosi će se drastično smanjiti, napominje Aćin. Ako bi se ovakvi vremenski uslovi nastavili u fazi nalivanja, objašnjava Aćin, zrno će biti sitnije i šturije i hektolitarska masa će biti manja. Ipak, sušna godina donosi druge benefite u pogledu kvaliteta.

"Zahvaljujući suši, sadržaj proteina će biti veći. Suvo vreme sprečava pojavu bolesti, te ratari neće imati problem sa fuzarijumom koji je predstavljao veliku opasnost prošle godine. Uslovi za infekciju će biti veći na poljima gde je bilo lokalnih padavina i na usevima na kojima je pre toga bilo kukuruza."

Dovoljno pšenice za domaće potrebe

Rani rokovi setve pšenice su u procesu završetka formiranja zrna, dok su kasniji rokovi pri kraju cvetanja i u početku i polovini formiranja zrna.

"Nadamo se da povoljniji vremenski uslovi mogu da doprinesu tome da bar to što je ostalo zrna u klasu bude oplođeno i da zrno bude krupnije čime će se delimično kompenzovati nedostatak odnosno manji broj klasova po jedinici površine", navodi Aćin.

Iako se očekuje manji rod ove godine, Aćin navodi da će biti dovoljno pšenice za domaće potrebe.

Vukosav Saković: Brašna ima za dva meseca, a hlebnog zrna za narednih deset

"Srbiji je potrebno oko milion i po tona pšenice. Ovaj rod će uspeti da zadovolji te potrebe."

Žetva pšenice bi trebalo da počne u trećoj dekadi juna meseca ukoliko vremenski uslovi dozvole. Topliji dani i više sunca usloviće raniju žetvu, dok bi u slučaju povećanih padavina, žetva ove kulture mogla da se pomeri za nekoliko dana.


Tagovi

Uzgoj pšenica Vladimir Aćin Dimitrije Ninkov Nevreme u Srbiji Nedostatak vlage Prinosi pšenice Stanje u usevima pšenice


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Kada u prolece otvorimo vrata bio bašte, osetimo mnogo različitih mirisa. Različitost se prepoznaje... Pročitaj celu belešku »