Vreme je za setvu jarih žitarica - pazite na obradu zemljišta

Setvu jarih žitarica treba započeti što ranije. Tokom zime došlo je do akumulacije vlage, gornji sloj zemljišta se zagreva, a delovanje niskih temperatura i prolećna kultivacija stvaraju propusniji setveni sloj. Svako kašnjenje dovodi do smanjenja prinosa. Termin treba prilagoditi vremenskim prilikama, posebno količini i rasporedu padavina i optimalnoj temperaturi.

Kod kasnije je ona veća, što izaziva brz rast biljaka i prolaženje kroz razvojne faze. Veoma često tako posejane žitarice se suočavaju s nedostatkom vode. To može biti veliki problem kod proizvodnje ovsa, jer je ona veliki potrošač vode. Zbog toga nju treba sejati što ranije.

Prinosi jarih može biti manji i za oko 20 odsto u odnosu na ozime. Ali, ranom setvom, dobrom agrotehnikom i optimalnim vremenskim uslovima možemo dobiti skoro iste prinose. 

Zahtevi i priprema zemljišta

Agrotehnika je ista kao kod ozimih žitarica, ali ima i svoje karakteristike. Obradu zemljišta je bolje odraditi tokom jeseni, ali može se o obaviti i u prolećnom terminu. Period setve, klijanja, nicanja i rasta je kratak, kao i vreme dodavanja đubriva. Setva se obavlja u februaru i najkasnije do kraja marta.

Kod ovoga uzgoja, važnu ulogu ima obrada zemljišta. Veliku pažnju treba posvetiti njegovom kvalitetu i upotrebi mehanizacije. Na lakim, peskovitim parcelama obradu obaviti što pre, čim se mehanizacijom može ući u njivu. Sprečiti ostavljanje dubokih tragova mašina za obradu i setvu, kao i preterano rahljenje. Obratite pažnju i kakvi su zahtevi pojedinih vrsta kada je u pitanju zemljište.

Pravilnim pritiskom vazduha u pneumaticima sprečite zbijanje zemljišta

Teška, ilovasta i ilovasto-glinovita zemljišta su kraći vremenski period pogodna za obradu i teško se obrađuju. Njihova mana je što se brzo suše u nedostatku padavina. Zato se na ovakvom tipu savetuje jesenja setva.

Zatvaranjem brazde sprečite gubitak vlage

Do momenta pogodnog za setvu u proleće, zemlja će postati propusna, akumuliraće dovoljno vlage. Ali, rano prolećno zatvaranje brazde valja obaviti što pre, čim to dozvole vremenske prilike. Svakog dana čekanja izgubi se između 40 i 60 tona vode po hektaru.

U uslovima ranog i dugog proleća, glavna poljoprivredna metoda koja smanjuje gubitak vlage na jesenjem oranju je prolećno drljanje. Što pre obavimo ovu operaciju, posle početka fizičke zrelosti, to će se manje vlage izgubiti isparavanjem. Teške drljače koristimo na glinovitim i zbijenim zemljištima. Treba se pridržavati pravila - što je zemljište teže i zbijenije, potrebna je teža i jača mehanizacija, u ovom slučaju drljače.

Predsetvena obrada se obavlja do dubine setve, a ona zavisi od veličine semena, dostupnosti vlage i vrsti zemljišta. Na težima je ona nešto plića, od tri do četiri centimetara, a na lakšim do pet. Važno je da seme padne u vlažan, nešto zbijen sloj zemlje do dubine koja obezbeđuje uslove za klijanje i nicanje. U cilju ostvarivanja što boljeg kontakta semena i zemljišta obavlja se valjanje posle setve, posebno na lakim zemljištima.