• Zagađenje vodotokova
  • 22.10.2019. 16:00

Preventivnim delovanjem protiv trovanja ribe

Postoje različiti integrisani sistemi u okviru kojih može voda da se prečišćava direktno iz industrijskog pogona. Ona ulazi prvo preko mehaničkog pa zatim hemijskog prečišćivača, a kasnije ide na neki biološki sistem i na taj način se reciklira. To je jedna od stvari koje bi za budućnost bila prioritet. 

Foto: Depositphotos/vladvitek
  • 313
  • 32
  • 0

Kada pričamo o zagađenju voda, najčešća su komunalna, koja nastaju kao posledica ubacivanja komunalnih voda u rečne vodotokove ili neke druge vodene tokove. To su vode koje stanovništvo ispušta svojim aktivnostima preko kanalizacije, kanalizacionih odvodnih cevi i ostalih aktivnosti.

O mogućnostima zaštite i unapređenja ribarstva u Srbiji, ali i o preventivnim merama i čestim virusnim oboljenjima, za Agroklub govorila je profesor dr Nikolina Novakov.

Trovanje ribe kao posledica kvaliteta vode

Iako ta voda podleže određenim hemijskim tretmanima, ona nikada ne može 100% da bude hemijski čista. Pored komunalnih, značajni su i industrijski zagađivači. "Kada se govori o industrijskim zagađivačima, generalno, vode su podeljene na četiri vrste kvaliteta. I u pravilnicama stoji propisano tačno koja je materija dozvoljena i u kojoj koncentraciji ne sme da se ispušta u vodene tokove. Teško je reći da li su ova pravila ispoštovana u svakom momentu, ali činjenica je da se kod nas javljaju s vremena na vreme određena trovanja i uginuća ribe, koja nastaju kao direktna posledica lošeg kvaliteta vode", objašnjava Novakov.

Ono što je jako važno i što ljudi nekada često i zanemare, prema njenim rečima, jeste to da trovanje ribe nije uzrokovano samo zagađivačima i otpadnim vodama.

Toksične materije lepe se za škrge

Kako kaže, najveći problem je količina različitih suspendovanih materija, koje se nalaze u vodi i koje kao takve, bukvalno se zalepe za same škrge, škržne filamente kod riba i onda one ne mogu da izlučuju druge materije i produkte metabolizma iz organizma. Tako dolazi do autointoksikacije tj. do trovanja usled nagomilavanja toksičnih supstanci koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. Najčešće trovanje je amonijakom koji je veoma jak i moćan otrov za same ribe jer deluje štetno na organe, tkiva, između ostalog i na mozak ali i na druge vitalne funkcije organizma.

"Dešavale su se situacije da je dolazilo do trovanja ali da ipak koncentracije nisu bile tako visoke. Ovo direktno može da se poveže sa različitim suspendovanim supstancama, koje su prisutne u vodi", kaže ona.

Koliko bolesti riba utiču na zagađenja?

Kod nas takođe postoji i pretnja od određenih virusnih oboljenja riba, kao što je koi herpes viroza i prolećna viremija šarana. Prema njenim rečima, ono što je na prvom mestu je to da su ovo bolesti koje su raširene i u ostalim zemljama okruženja. Jako ih je teško kontrolisati jer voda kruži i nije u pitanju samo jedan tačno određen vodeni recipijent, tako da uvek može da se javi bolest koja je prisutna u čitavom regionu.

Ono što svaki ribnjak može da uradi jeste da primenjuje mere dezinfekcije. Da adekvatno sprovodi preventivu, prvenstveno samih objekata, da unosi određenu količinu kreča koji je jedan od najznačajnijih dezifijenasa kada je reč o toplovodnom ribarstvu. Prvenstveno o šaranskom ribarstvu.

Voditi računa o dezinfekciji objekta

Potrebno je voditi računa i o dezinfekciji mreža naročito ako se koristi u više ribnjaka. Takođe, trebalo bi onda da se suši na suncu jer je to prirodna dezinfekcija tj. prirodno isušivanje. Glavna stvar je to odakle se nabavlja mlađ, da bude slobodna od koi herpes viroze. Nekad nije lako utvrditi postojanje bolesti bez obzira da li ribnjak ima status slobodan od virusa. Postoji mogućnost da je riba zaražena iako ima status da je zdrava.

"Ovo su neke ključne mere bez kojih celokupno ribarstvo, ne može da se odvija i bez kojih nećemo moći da na adekvatan način zaštitimo ribnjake od pojave bolesti", zaključuje ona.

Riba mora imati i dobre uslove za život

Kada se priča generalno o samom ribljem fondu kod nas, postoje uređeni programi za poribljavanje i za očuvanje određenih ribljih vrsta. "Ono što je suština je da to mora da se radi na više nivoa. Nije dovoljno samo da se nešto uradi, odnosno, ne vredi samo poribljavanje već da ta riba kasnije ima i normalne uslove za život, kako bi mogla da se održi u određenim vodenim rezervoarima, bilo koji vodeni tok da je u pitanju (kanal, reka, jezero...)", navodi Novakov.

Koji je stvarni uzrok pomora ribe u Kolubari?

Takođe, potrebno je da se vodi računa o preteranom izlovu ribe, da se ne izlovljava toliko, ali i o nekontrolisanoj krađi ribe, koja je sve više aktuelna i kod nas. Ovo su sve načini kako dolazi do narušavanja ribljeg fonda.

Generalna preporuka jeste da se više vodi računa o životnoj sredini (kako o njenoj zaštiti tako i o zagađenju). U narednom periodu ovo će biti sve aktuelnije jer je planeta sve više zagađena.

Rešavanje problema - veliki izazov

Kada u vodi imate ribu i kada su prisutni teški metali, nekada se veća koncentracija nalazi u samoj ribi nego u vodi. "Zato što su upravo biološki sistemi ili živi organizmi, ti koji akumuliraju različite toksične supstance i oni na taj način ulaze u lanac ishrane jer predatorska riba jede manju, koja je zaražena. Puno teških metala u sebi ima riba koja dugi niz godina živi u zagađenoj sredini jer je imala duži vremenski period da akumulira u svom organizmu štetne materije", objašnjava ovaj stručnjak za ribarstvo.

Ovo su veliki izazovi jer na planeti ima sve više zagađenja, a naše društvo nije izolovano od toga jer država dobija vodu iz reka koje protiču i kroz druge regione, prema tome to je stvar koja mora da se radi na globalnom nivou. "Može da se radi i na nivou jednog regiona, bar za početak ali ipak to zahteva jedan sasvim drugačiji pristup i način postupanja prema životnoj sredini jer doći ćemo do tačke kada ćemo akumulirati previše toksičnih materija u svim vodotokovima", navodi Novakov.

Potrebno vodu reciklirati u samoj industriji

Treba raditi i na tome da se vodi računa i o industrijskim postrojenjima, prečišćavanju tih voda raznim biološkim sistemima, to je ono što je rešenje. Da se voda ne ispušta direktno u rečne recipijente, nego da se reciklira u okviru samih industrija i da se na taj način mnogo bolje i efikasnije prečišćava.

Postoje različiti integrisani sistemi u okviru kojih voda može da se prečišćava direktno iz nekog industrijskog pogona. Kako kaže, ona ulazi prvo preko mehaničkog pa zatim hemijskog prečišćivača, a kasnije ide na neki biološki sistem i na taj način se reciklira. To je jedna od stvari koje bi za budućnost bila prioritet.

Pojačana kontrola zbog dozvola i trovanja ribe

Pojedinac ili mali poljoprivredni proizvođač je neko ko se pridržava regulative koju donosi država i u skladu sa tim, unapređuje svoje sisteme prečišćavanja, kako bi što manje opterećivao životnu sredinu, reke, jezera jer se to na kraju opet sve vraća čoveku.


Tagovi

Trovanja ribe Industrijski zagađivači Nikolina Novakov Škržni filamenti Autointoksikacija Riblji fond Poribljavanje Izlov ribe


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi