• Uzgoj ribe
  • 24.11.2019. 12:00

Proizvodnja šarana donosi dobru zaradu

Trenutna cena šarana je 380 dinara, za razliku od predhodnih godina kada je cena išla i preko 500 dinara, ali kako Goran Sujić tvrdi i sa 380 dinara ima zarade. 

Foto: Jelena Gajić Đokić
  • 285
  • 32
  • 0

U Srbiji se, kako kažu stručnjaci, riba uzgaja na svega 15.000 hektara iako su potrebe ali i uslovi u našoj zemlji daleko veći. To je ujedno i razlog zašto se velike količine ribe za potrebe domaćeg tržišta uvoze. Iskustva proizvođača govore da su i potrebe za ovim poljoprivrednim proizodom kod nas periodične, a da je najveća potrošnja za vreme postova.

Ribnjak star godinu dana

Goran Sujić svoju proizvodnju šarana polako je širio sa vojvođanskih ravnica, prvo u Valjevo a potom u Loznicu, tačnije Jadransku Lešnicu, uvidevši da na ovom prostoru nema mnogo proizvođača .

Goran Tasić: Uzgoj šarana ima perspektivu u Pčinjskom okrugu

"U ovom poslu sam poslednjih šest godina, kada sam se i ozbiljnije posvetio proizvodnji konzumnog šarana. Od pre godinu dana proširili smo površine pod ribnjacima i u Loznici. Parcela koju sam kupio, svidela mi se na prvi pogled jer je na njoj već bilo veće jezero a mi smo ga u prethodnom periodu poribili sa raznim vrstama i u planu mi je da ga koristim u komercijalne svrhe, tačnije da se na njemu organizuje sportski ribolov za zainteresovane ribolovce, a pored jezera danas tu su dva manja ribnjaka veličine 0,3 ari i to je površina koja je i ekonomski opravdana", objašnjava Sujić.

Zaokružen proces proizvodnje

Posao kao i svaki drugi, priča on, ali traži mnogo rada međutim ne bi se tim bavio da nije isplativo. Ovog proleća su u ribnjacima  proizveli šaransku mlađ, a tako će biti i narednih godina.

"Imamo zaokružen ciklus proizvodnje, od proizvodnje mlađi do konzumnog šarana od dva, tri ili četiri kilograma, zavisi šta se traži. Kod nas još uvek kupci traže krupnije primerke i do 5kg, iako je u svetu odavno trend proizvodnja manjih riba do dva kilograma. Ali to su samo navike kupaca, na nama je da proizvedemo ono što tržište traži", objašnjava ovaj proizvođač.

Dodaje da koliko god da se proizvede, traži se još jer svi vole da kupe svež proizvod, a ne od preprodavaca gde se često ne zna glavno poreklo. On ima i svoj maloprodajni objekat na Zelenoj pijaci u gradu, ali svi koju su zaintersovani da vide gde se ta riba proizvodi, mogu da dođu i kupe je na samom ribnjaku. Trenutna cena šarana je 380 dinara za razliku od predhodnih godina kada je cena išla i preko 500 dinara, ali kako tvrdi i sa 380 dinara ima zarade. 

Sastav vode ključan za kvalitet ribe 

Proizvodnja konzumnog šarana dosta je zahtevan posao koji zavisi od mnogo faktora, a pre svega od vode, odnosno njenog hemijskog i biološkog sastava. Ovo je ključan faktor, a poluintenzivan uzgoj traje i do tri godine. 

Koi šarani: izvor zarade ili hobi?

"Još jedna olakšavajuća okolnost je što i hranu proizvodimo na našim njivama. Ribu hranimo žitaricama, delom prerađene ili peletirane, a delom i celim žitaricama, sa dodatkom soje. Hrana dosta utiče na kvalitet i ukus mesa, ali isto tako utiče i teren tj. zemljište. Nije na svakom ribnjaku isti ukus ribe", navodi Sujić. 

Šaran najviše hrane pojede u avgustu i septembru i u tom periodu pojede 40 - 50 odsto ukupne hrane u toku godine. U Goranovim ribnjacim mogu se pronaći i amur, som, a delom i tolstolobik. 

Na tržištu ima prostora za sve proizvođače

Ribu distribuira po čitavoj Srbiji, a u planu mu je proširenje ribnjaka jer za to u ovom kraju ima i prirodnih uslova, ali i mesta na tržištu. Proizvodnja je isplativa u protivnom se ni bi time ni bavio, kako naglašava, ali dodaje da je svaka godina priča za sebe jer proizvodnja zavisi i od cene žitarica, hrane i naravno cene same ribe. Gubici su minimalni, a kada se i dese uglavnom su nastali kao posledica  krađe nesavesnih ljudi koji ubiraju plodove tuđeg rada.  

"Naš cilj je da ribu učinimo što pristupačnijom stanovništvu, da im bude na raspolaganju tokom čitave godine jer sveža ne može da se poredi sa zaleđenom i ne moramo da je jedemo samo kad su postovi i slave. O kvalitetu i zdravstvenim benefitima u svakodnevnoj ishrani, ne treba ni govoriti", naglašava Goran.

Šta utiče na randman mesa šarana

Ribnjaci spadaju u poljoprivredne površine i da bi se bavili ovom proizvodnjom, potrebna je dozvola od poljoprivrednih inspektora, kao i uprave za veterinu. Na državnom nivou sve mora da bude registrovano, a država ipak, kaže Sujić, ne daje dovoljno podsticaja. 

Međutim i bez njih, uzgoj  konzumnog šarana ima svoje tržište i svoje kupce. 


Foto prilog


Tagovi

Ribnjak Šaran Amur Tostolobik Konzumni šaran Goran Sujić


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upoznam svoj kraj iz drugog ugla.

Izdvojeni tekstovi