Živan Simić 33 godine uzgaja ribe u Mošorinu

S obzirom na to da se samo u velikim ribnjacima može uzgajati riba u sva tri ciklusa proizvodnje, malim i srednjim ribnjacima veoma je značajan ribnjak u Mošorinu. Ribe u ribnjaku Živana Simića prolaze kroz prvi ciklus uzgoja koji podrazumeva proces razvijanja od larve do dostizanja 300 grama težine. Nakon toga, ribe otkupljuju veliki ribnjaci gde se one dalje razvijaju kroz drugu i treću fazu. Ceo proces proizvodnje kroz tri proizvodne faze traje ukupno tri godine dok se riba ne othrani i bude spremna za pripremu za jelo.

"Ribnjak je podigao moj otac kupivši parcelu i sada sa sinom nastavljam da se bavim ribarstvom, uzgojom šarana, amura i tolstolobika u prvom jednogodišnjem ciklusu razvoja. Ovih dana zaokupljen sam izlovom mlade ribe i preseljenjem u drugi bazen, takozvani zimovnik, gde riba boravi tokom zime i za to vreme se ne dira i ne hrani do proleća, već se samo stara da imaju dovoljno kiseonika," objašnjava Živan.

Proizvodnja ribe - profitabilna delatnost u Srbiji za koju nema interesovanja

Godišnje proizvede 35 tona jednogodišnje ribe

U uzgajanju riba pomažu mu i podsticajna sredstva koja dodeljuje Autonomna Pokrajina Vojvodina, od koje je dva puta dobio ova sredstva.

"Prvi put je to bilo 2010. godine za zemljane radove, jer se bazeni-jezera vremenom zaprljaju i moraju očistiti, što predstavlja dezinfekciju. Od tada sam taj posao jednom radio o svom trošku, a ove godine, za isto, dobio sam 2,4 miliona dinara od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo," navodi Živan.

Zbog neodgovarajućeg vremena u toku proleća, praćenog kišom, nije mogao da realizuje investiciju od sedam miliona dinara. Kako objašnjava, to nije uradio jer nije želeo da prekine proizvodnju jer bi to dalje moglo da dovede do smanjenja kupaca i prihoda.

"Podneću molbu da mi Sekretarijat produži rok za investiciju u narednom periodu," poručuje Živan.

Proces proizvodnje izgleda tako što se, objašnjava Živan, larve iz mrestilišta premeštaju u jezera koja imaju veliku gustinu, gde se čeka da dostignu dva grama. To je proces koji traje 40 dana. Nakon toga, larve nastavljaju razvoj u dva veća jezera razređena od mulja.

"U proseku godišnje proizvedem 35 tona jednogodišnje ribe, što, gledajući domaći prosek ribnjaka koji se kao i ja bave uzgojem ribe u jednogodišnjem ciklusu, nije ni malo ni mnogo, već dovoljno da se ostvari egzistencija. U poslu mi je veoma značajno to što radim za poznatog kupca, tako da unapred znam kome ću ribu prodati," navodi Živan.

Preventivnim delovanjem protiv trovanja ribe

Iako ima zainteresovanih kupaca, ne planira još uvek da proširi proizvodnju

Za sada ne želi da svoju proizvodnju proširi iako ima mnogo potencijalnih kupaca koji su zainteresovani za otkup njegove ribe. Kako objašnjava, to mu trenutno ne odgovara jer bi morao da proširi proizvodnju novim površinama.

"U okolini nema močvarnog područja, pa bi bilo šteta kvalitetne oranice pretvarati u ribnjake, a s druge strane i zemlja se sada prodaje znatno skuplja nego ranijih godina," kaže Živan.

On sam pravi koncentrat za ribe kako bi uštedeo novac koji bi dao za kupovinu hrane.

"Imam svoju njivu gde sejem kukuruz, ječam, soju i mešaonu stočne hrane gde pravim koncentrat za ribe. Jedino baš ako zatreba, dokupim," navodi Živan.

Dodaje da bi i vlasnici ribnjaka trebalo da, zbog proizvodnje hrane za ribe, imaju pravo prečeg zakupa državnih njiva i da se o tome decenijama vodi polemika. Pravo prečeg zakupa, ističe, imaju samo stočari i ratari, piše Dnevnik.