Seoski turizam je postao jedan od najboljih načina da vratimo ljude na selo, a o tome smo govorili sa našom sagovornicom Snežanom Milisavljević, analitičarkom za promociju turističke ponude u Gradskoj turističkog organizaciji grada Kragujevca.
Srbija može da se pohvali sa 4.709 seoskih naselja, čak 1.200 je u fazi nestajanja, a u 1.034 prema poslednjem popisu koji je obavljen 2011. godine ima manje od 100 stanovnika.
Seoski turizam je postao jedan od najboljih načina da vratimo ljude na selo, a o tome smo govorili sa našom sagovornicom Snežanom Milisavljević, analitičarkom za promociju turističke ponude u Gradskoj turističkog organizaciji grada Kragujevca.
"Seoski turizam je retko prevashodni posao u nekom domaćinstvu, ali je kao dodatni izvor prihoda pored bavljenja poljoprivrednim radovima odlična mogućnost za zaradu. Pri tom, postupak kategorizacije je vrlo jednostavan i nije skup. Ono što je interesantno jeste da imamo veoma mali broj seoskih domaćinstava na nivou cele Srbije, pa i na nivou Kragujevca u odnosu na broj sela, odnosno seoskih domaćinstava", pojašnjava Milisavljević.
Što se tiče grada Kragujevca, situacija je zabrinjavajuća, ali daleko od toga da ne postoji potencijal za bavljenje ovim poslom.
"Na teritoriji Kragujevca imamo 56 sela, a 9 zvanično registrovanih seoskih turističkih domaćinstava. Jasno je da se mali broj ljudi odlučio za taj posao. U celoj Šumadiji imamo negde oko 30 registrovanih seoskih domaćinstava, a znamo koliko Šumadija obiluje turističkim lokalitetima, prirodnim ambijentalnim celinama, koliko ima divnih i autentičnih seoskih kuća. Imajući u vidu sve potencijale kojima raspolažemo, zaista je jako mali broj seoskih turističkih domaćinstava", ističe ona.
Zadržavanje karakteristika sela je ključ za uspeh u seoskom turizmu, pa tako treba obnavljati stare građevine i praviti nove od prirodnih materijala.
"Svako podneblje u Srbiji ima određene katakteristike, nešto autentično, i to je dobro za Srbiju jer oni koji putuju našom zemljom mogu da se uvere u njeno bogatstvo različitosti. Ono što smo mi zagovarali u Turističkog organizaciji jeste da podneblje Šumadije zadrži sve svoje karakteristike, počev od strukture kuća. To ne treba da budu dvospratnice, već autentična srpska kuća, jedan od vidova jeste i moravski stil. Ono što je karakteristično za seoski turizam jeste da treba koristiti prirodne materijale, drvo, kamen... Ljudi sve više to rade, imamo lepe kuće i bašte, tremove ispod kojih je jako lepo sedeti tokom leta, verande...", rekla je ona.
Prvi utisak gosta je možda i najbitniji, pa tako dolazimo do dvorišta što je prvo što će posetioci zapaziti. Ipak, možda i najbitnija stavka jeste zdrava hrana.
"Ono što je jako bitno jeste da kada uđete u dvorište da to bude lepo, čisto i mislim da sve više ljudi vodi računa o uređenju svojih dvorišta. Ipak, nezaobilazni, sastavni, možda i najvažniji deo za svakog turistu jeste gastronomija. Za selo mora biti vezana zdrava hrana, zdrava proizvodnja, a sve popularnija postaje organska poljoprivredna proizvodnja. Velika šansa za ljude koji žive na selu jeste upravo to što među građanima i u inostranstvu i u Srbiji ima sve više vegana, vegetarijanaca itd. Treba aludirati na to, to je novost na tržištu i prazan prostor koji treba iskoristiti", savet je Snežane.
Odavno je prevaziđen odmor koji podrazumeva ležanje, razgledanje i hranu. Turistima se širom Srbije nude različite aktivnosti, što je jako bitno za održavanje konkurentnosti jednog domaćinstva.
"Aktivni odmor zavisi od grupa koje dolaze, neke su zainteresovane za lekovito bilje, neke za pešačenje, neko za jahanje. Sve su to specifične ponude seoskih domaćinstava. Oni koji dođu na selo očekuju da učestvuju na poljoprivrednim radovima kao što je npr. u ovo doba godine pripremanje zimnice. Imate mogućnost da dođete u seosko domaćinstvo, učestvujete u pripremanju zimnice i onda možete da kupite zimnicu u čijoj ste pripremi učestvovali po nižoj ceni nego što je domaćini prodaju", kaže Snežana.
Poljoprivredne proizvode lakše je prodati ako se bavite turizmom. Tako, seoski domaćini ne moraju da idu na pijacu kako bi prodali svoje proizvode, zakupljivali tezge, plaćali gorivo ili kartu do grada, prenosili svu tu robu. Daleko lakše i isplativije je proizvesti i prodati na licu mesta, dok je gost tu.
Da li je za jednog čoveka dovoljno da ima motivaciju i entuzijazam za bavljenje seoskim turizmom, ili mora da računa na pomoć lokalne samouprave i države?
"Za ovu godinu je karakteristično to što je izmenjen Zakon, od 1. jula primenjuje se novi način naplate boravišne takse za privatni smeštaj. Ostaje da se vidi koliko će to uticati na domaćine, ali mislim da su im potrebna podsticajna sredstva ali i pomoć na neki drugi način, u smislu izgradnje neophodne infrastrukture," rekla je ona.
Neophodno je kako je Snežana pojasnila širiti turističku ponudu jer tako postajete konkurentni. "Mogućnost ostvarenja nekih podsticajnih sredstava je daleko veća u regijama gde je razvijen seoski turizam nego kod nas u Šumadiji. Lokalna turistička organizacija može da vam pomogne, može da vam pomogne i turistička agencija, kao i država, ali ukoliko vi sami ne odredite veći deo posla, onda ne možete ni uspeti na sve konkurentnijem tržištu. I tu je konkurencija takva da stalno morate da osmislite nešto novo kako biste ostali konkurentni", rekla je Snežana.
Odavno nije dovoljno samo "proizvesti" turističku ponudu. Tako je danas dobar marketing obavezan ukoliko želite da dovedete platežne goste, a jedan od njegovih vidova jeste i putem društvenih mreža. Ipak, kreiranje sajta je znak ozbiljnosti domaćinstva, posebno kod gostiju koji su nove generacije.
"Bilo bi dobro da pored promocije marketinških aktivnosti na sajtovima na nivou Srbije, domaćini imaju promociju putem društvenih mreža, ako su u mogućnosti i neki sajt, propagandni material, svoju Fejsbuk stranicu, Instagram profil... Sve zavisi i od materijalnih mogućnosti i od toga da li je neki član domaćistva spreman da barata novim tehnologijama", ističe nekadašnja direktorka Gradske turističke organizacije u Kragujevcu.
Gost koji dođe u seosko domaćinstvo nikako ne očekuje da bude ponuđen proizvodom koji mu je dostupan u svakom marketu. O tome je govorila i naša sagovornica.
"U svakoj našoj seoskoj kući imate zdrav domaći sok koji je nepoznat široj javnosti, možda čak i komšijama, ali možete da ga prodate na nekoj manifestaciji ili u svom seoskom domaćinstvu, ili na sajmu. Sa druge strane imate Koka-kolu koja uloži u marketing verovatno vise nego država Srbija u razvoj turizma. Onda imate domaći sok koji je zdraviji, koji je mnogo bolje popiti a zna se koji je napitak popularniji. Ipak, kada dođete u seosko domaćinstvo ne očekujete sokove iz prodavnice ili mleko iz tetrapaka, niti suhomesnato iz prodavnice. Sve treba da stigne iz bašte, iz dvorišta, a ne iz prodajnih objekata", i više je nego jasna bila Snežana.
Mnogi se upuštaju u poslove koji su im dodatni izvor prihoda, a da ga zapuste. To je slučaj i u pojedinim seoskim domaćinstvima u Srbiji, što je problem.
"Seoski turizam postaje sve više predmet interesovanja ljudi koji žive u gradu. Bilo je zainteresovanih porodica, ali i posebnih grupa turista za boravak u našim selima. Međutim, ono što nije bilo dobro je to da kada pozovete domaćina, kada pozovete deset domaćinstava koje imate u bazi podataka - ispostavi da samo jedan može primiti goste. Svi su, kažu, zauzeti i to nije bilo dobro i to je mnoge goste oteralo. Mora da postoji kontinuitet bavljenja ovim poslom. Interesantno je da imamo jedno izuzetno lepo etno-selo u najavi u okolini Kragujevca, nešto potpuno drugačije. Nažalost, o etno-selima se mnogo priča u poslednje vreme, ali su mnoge seoske kuće opustele i zakorovljene", rekla je Snežana.
Ako ste u situaciji da birate mesto za početak bavljenja seoskim turizmom, onda je bitno da odaberete živo mesto.
"Veoma je važno da celo to selo živi, a ne da imate svaku drugu kuću zaraslu u korov. Čitava sredina može zaživeti od jednog turističkog domaćinstva. Imamo primere u Zlakusi. Saša je počeo da se bavi seoskim turizmom, sređuje svoje domaćinstvo. Onda, uključuju komšije koje se bave grnčarijom, onda imamo novoregistrovana seoska domaćinstva za smeštaj, pa imamo pored puta toliko grnčara... Svi oni se umrežavaju, povezuju i svima je dobro. Ljudi moraju shvatiti da to nije posao u kom se 'bacite' u jednu kuću. Ne, tu treba da se i komšiluk uključi, svi moraju zajedno raditi i to je model koji daje odlične rezultate. Uglavnom, niko u Srbiji nije toliko veliki da može sve sam", rekla je Snežana.
Seoskim domaćinima država vraća najmanje polovinu uloženog novca
Što se tiče statistike, na teritoriji Srbije je 2018. godine bilo nešto više od 15.000 noćenja u seoskom turizmu i negde oko 5.600 dolazaka. "Najveće interesovanje je vladalo za seoska turistička domaćinstva sa tri zvezdice. Oni imaju tri puta vise dolazaka I noćenja iz zemlje i inostranstva. Što se tiče Kragujevca, podaci su loši, a razlog je I to što nisu prijavljeni svi gosti. Mi imamo zvanično prijavljenih oko 50 dolazaka i oko 200 noćenja za 2018. godinu i oko 500 gostiju u izletničkom turizmu. Ovi podaci su dvostruko veći, sigurna sam u to. Mi nemamo redovno prijavljivanje gostiju", ističe ona.
"Kada imamo uplate taksi po osnovu ležaja, možda će se situacija promeniti. Na teritoriji Kragujevca je registrovano 9 seoskih turističkih domaćinstava koja raspolažu sa oko 50 kreveta, što znači da pun autobus turista može da napuni postojeće kapacitete", zaključila je Snežana.
Foto prilog
Tagovi
Autor