Cilj mlečnog govedarstva - profesionalni uzgoj najmanje 40 krava

Proizvodnja mleka, potrebe i korišćenje u Srbiji ne bi trebalo da se razlikuju od onih u Evropi. Po prirodnim uslovima proizvodnja mleka u Srbiji je čak u boljem položaju. Srbija ima odlične uslove za proizvodnju kukuruza kao osnovne hrane i bar slične uslove za proizvodnju trava, sena ili senaže. Po tradiciji i iskustvu u govedarstvu naša zemlja takođe je visoko cenjena.

Na osnovu svega toga bi mogla lako da obezbedi sopstvenu proizvodnju mleka za svoje potrebe od najmanje 400 litara po stanovniku (računajući i sve potrebe od proizvoda mleka). Time bi Srbija u velikoj meri doprinela kod održavanja kvaliteta obradivog zemljišta preko vraćanja većih količina organskog đubriva, direktno povoljno uticala na povećanje radnih mesta i održavanje industrije prerade mleka.

Umesto svega navedenog Srbija je u Evropi pala među države koje su prisiljene da mleko ili njegove proizvode delom i uvoze. Po postojećem stanju u Srbiji su podjednako nezadovoljni proizvođači mleka zbog niskih otkupnih cena, kao i potrošači mleka koji u proseku troše manje od 0,5 litara po stanovniku dnevno (umesto potrošnje od najmanje jedan litar/dan/stanovnik).

Koji je razlog opšteg pada proizvodnje mleka?

Za opšti pad proizvodnje mleka i stanje u govedarstvu Srbije postoji mnogo razloga. Osnovu toga čini ogromna zaostalost stočarstva u celini i pre svega sa govedarstvom kao najvažnijom granom stočarstva. Dok se u vodećim zemljama Evrope proizvodnjom mleka sve više bave specijalizovana gazdinstva sa najmanje 20-30 i sve više 50-60 krava u Srbiji je broj odgajivača i dalje ogroman i prosek krava po gazdinstvu ispod pet krava. Sa više stotina hiljada odgajivača krava veoma je teško organizovati redovan otkup i još teže kvalitet mleka.

Evolucija mlečnog govedarstva u Evropi i šta primeniti kod nas?

Iz samo tog razloga treba očekivati ono šta je već urađeno u državama Evrope na koje se Srbija ugleda - umesto više stotina hiljada smanjenje na samo 50 ili čak manje hiljada odgajivača. Tako bi se sve više isticali specijalisti sa uzgojem krava koje daju šest do osam hiljada litara mleka godišnje, a svaki od odgajivača proizvede i isporuči od oko 100 do ili preko 300 hiljada mleka godišnje. Navedeni broj odgajivača bi se i dalje smanjivao uz istovremeni uzgoj krava veće mlečnosti. Sve to već odavno "funkcioniše" kao stabilno i ugledno za Srbiju u mnogo država Evrope.

Postojeće stanje u pogledu objekata i opštih uslova držanja i uzgoja krava još uvek je neodgovarajuće. To se odnosi ne samo na opšte stanje staja već pre svega na širi pojam klime u objektima za krave. Osnova toga je malo poznata činjenica da je svakoj kravi potrebna velika ili čak ogromna količina vazduha. Ona je u toku zime najmanje 50 kubnih metara na čas po prosečno mlečnoj kravi! Sa povećanjem do najvećih spoljnih temperatura vazduha norma se preko leta povećava čak do ogromnih 200 ili 300 kubnih metara na čas!

I dalje zastupljeniji vezani sistem držanja krava

Jednu od najvećih razlika kod držanja krava u Srbiji u odnosu ugledne države Evrope predstavlja sistem držanja. U Srbiji je vezani sistem držanja jako preovlađujući ne samo kod postojećih starijih objekata već i kod većeg broja novije gradnje. U Evropi već odavno se nametnuo slobodni sistem držanja sa nekoliko varijanti. Osnovu čine dva pokazatelja koja su obavezna i podjednako važna. Prvi pokazatelj je da je broj ležišta obavezno nešto veći u odnosu na broj krava.

To omogućava da svaka krava lakše nađe i duže koristi neko slobodo ležište. Ležišta kao prostor za odmor i ležanje krava ima više varijanti korišćenja i neku minimalnu normu veličine. Drugi pokazatelj je prostor za slobodno kretanje krava u staji. Najvažniji podatak je da je prostor za kretanje normiran ne samo u odnosu na broj krava već i na kretanje do mesta za napajanje ili do mesta za ishranu (ako su odvojena) i svakako do ležišta. Kod projektovanja novih farmi krava obavezno se planira i prostor za kretanje i boravak krava izvan staja. Taj prostor krave rado koriste pre svega kad su temperature spoljnjeg vazduha preko 25 ili 30 stepeni. Sistem slobodnog držanja krava se jako povoljno odražava na kondiciju i zdravlje krava sa povećanjem ukupne životne mlečnosti.

Niži troškovi proizvodnje mleka

Troškovi proizvodnje mleka zavise od više faktora. Među njima su dva najvažnija i sa najvećim uticajem. Prvi je količina mleka koji se dobija od krave godišnje, a drugi troškovi ishrane. U Evropi se redovno pojavljuju određene razlike po državama. U vodećim državama redovno se ostvaruje razlika od pet do 10 evro-centi po litru ili 400 do 800 evri godišnje za svaku kraju na muži. Povećanje dobiti uvećava i vrednost odgojenog teleta u periodu od oko 400 dana.

Sa najmanjim brojem od 20 krava to sve obezbeđuje redovan i pristojan dohodak za jednu radnu snagu na farmi. Najveću garanciju toga daje mlečnost od najmanje sedam ili osam hiljada litara krava-godina. U pogledu troškova ishrane najveći doprinos se zasniva na silaži celih stabljika kukuruza najvećeg kvaliteta. Tako troškovi ishrane retko prelaze 25 evrocenti po litru pa se time obezbeđuju uslovi za ukupne niže troškove proizvodnje mleka.

Oba navedena faktora troškova proizvodnje mleka u Srbiji su još uvek daleko od onih koji sve više postaju standard u Evropi. Najveća razlika je u visini mlečnosti od najmanje dve ali i od četiri hiljade litara mleka krava-godina. Postojeća prosečna mlečnost od samo četiri ili i pet hiljada litara kod najzastupljenije rase morala bi već u narednim godinama da dođe do realno potrebne i moguće. To najbolje znaju oni koji i u Srbiji već postižu mlečnost od šest ili već sedam hiljada litara i sa rasom simentalac.

Važnost kvalitetne ishrane

Sličan veliki uticaj je trošak ishrane pre svega zbog manjih količina silaže, a naročito zbog njenog nedovoljnog i neujednačenog kvaliteta. U pogledu silaže kukuruza visok kvalitet zahteva strogu primenu svih uslova od izbora sorte kukuruza i postizanja najvećeg prinosa. Najveći uticaj na konačan kvalitet ipak zavisi od postupka kod ubiranja i lagerovanja. To je sezonski posao koji ima veoma stroge uslove koji se pojedinačno moraju u celosti da ispune. U principu svaki lager (silos) bi morao da bude napunjen i zatvoren u jednom ili najviše dva dana. Izuzimanje dnevnih količina u toku cele godine nameće postupke koji sve vreme održavaju postignuti kvalitet.

Greške prilikom siliranja i oko broja obroka za goveda

Kao opšti zaključak u pogledu proizvodnje mleka u Srbiji ne treba zaboraviti da je to veoma složen i odgovoran zadatak koji se sve više svodi na visoko profesionalni odnos odgajivača krava. Osim minimalno potrebnog stručnog obrazovanja podjednaku važnost ima stalna razmena iskustava i sve kvalitetnija primena onih postupaka koji utiču pre svega na sigurno povećanje ne samo godišnje već i životne mlečnosti i na svakodnevnu ishranu krava kao doprinos održavanju zdravlja krava i na toliko smanjenje troškova kako bi se iskoristili dobri uslovi u Srbiji.

Konačan cilj je podjednako važan za odgajivače krava kao i za građane Srbije kao mogućnost da se potrošnja mleka poveća do one koja važi za prosek. Osnovu svega čini očekivanje da se i kod nas uzgojem krava i proizvodnjom mleka sve više bave pravi profesionalci sa najmanje 20 ili čak 40 krava na muži.