Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Mlečno govedarstvo
  • 16.10.2021. 12:00

Evolucija mlečnog govedarstva u Evropi i šta primeniti kod nas?

Svi poslovi oko krava u vezi ishrane i čišćenja se sve više mehanizuju ili čak automatizuju. Oni ne traže veće angažovanje tako da ne ugrožavaju normu oko broja krava. Malo je složenije svakako u pogledu muže krava i postupaka oko mleka.

Foto: Depositphotos/branex
  • 235
  • 14
  • 0

Mleko kao svakodnevna namirnica, zajedno sa mlečnim proizvodima potiskuje čak i pojmove hleba, krompira... Od većeg broja razloga treba svakako istaći dva osnovna:

  • u mnogo oblika dostupno podjednako svim kategorijama ljudi - od najmlađih pa sve do onih već poodmaklih godina;
  • po nabavnoj ceni takođe visoka dostupnost i onima sa najnižim primanjima;
  • umesto skupe hrane troši se najvećim delom jeftina kabasta hrana (silaža, seno, trava).

Ni u Evropi nije kao što je nekad bilo

Evropa kao vodeća i ugledna upravo po držanju krava sa proizvodnjom i potrošnjom mleka - ugledna za ceo svet. I ova bliže Srbiji - Austrija, Švajcarska, nemačka Bavarska! Samo ni kod njih nije sada kao što je to bilo pre 30 ili 50 godina. Sa velikim razlikama. A kako je sa promenama i sa novim današnjim stanjem?

Najveća promena je svakako u postepenom smanjenju broja odgajivača, sa smanjenjem broja krava u državi, ali i bez smanjivanja ukupne proizvodnje mleka. Tako je od nekadašnjih 100-nak odgajivača ostalo jedva 20-tak ali i sa povećanjem mlečnosti krava od jedva dve ili tri na najmanje šest ili sedam hiljada godišnje. Tako je po odgajivaču proizvodnja i isporuka mleka bivala u proseku sve veća. Poslednjih godina prosečan odgajivač isporuči godišnje bar 200 ili više hiljada litara mleka. To takvim profesionalnim odgajivačima donosi čist mesečeni dohodak koji se u najmanju ruku izravnava sa prosečnim mesečnim primanjima u privredi.

Greške prilikom siliranja i oko broja obroka za goveda

Najveći broj odgajivača krava ima neki približan odnos broja krava (20 do 40) i broja hektara raspoloživih površina za proizvodnju stočne hrane (najčešće u kombinaciji njiva i livada). Kod najvećeg broja sva potrebna kabasta hrana se obezbeđuje najvećim delom kao silaža (manje kao senaža i znatno manje kao seno. U toku cele godine pripremaju se obroci sa manje-više istim sastavom. Nastoji se i u najvećoj meri uspeva da kvalitet pre svega silaže bude besprekoran po strukturi, boji, mirisu. Dobar domaćin redovno ističe da njegove krave jedu takve obroke i kada nisu baš gladne.

Adekvatni uslovi za grla

Držanje krava još je u najvećem broju u starijim staja sa vezivanjem krava. Novograđenih staja ima sve više i one su skoro bez izuzetaka za krave po sistemu slobodnog držanja. Broj ležišta za krave je po pravilu već za jedno ili dva mesta. Time krave lakše nađu jedno ležište posle svakog ustajanja radi uzimanja hrane ili vode, kada idu na mužu ili jednostavno da se malo protegnu. Ležišta su skoro redovno sa prostirkom koja se samo povremeno obnavlja. Višak prostirke sa izmetom se redovno čisti sve češće sistemom pokretnih poluga ili manjim traktorom za tu namenu. Neki broj staja ima i sistem za tečni stajnjak kao jednostavnije rešenje i bez korišćenja prostirke.

Pored detalja oko smeštaja krava sve veća pažnja - pa čak i obaveza, postaje dobro regulisanje uslova za slobodno kretanje krava sa sve obaveznijim ispustima i van staja. To znači da svaka staja ima dovoljno prostora za nesmetano kretanje po staji i za ulaz-izlaz. Spoljni prostor je takođe normiran i uređen sa jasnim normama. To su sve doprinosi da se kravama zaista ugodi što više kako bi se od njih i zbog ovog dobilo više mleka.  Slično je i za uslovima za klimu i sigurno obezbeđenje tih uslova. To se odnosi pre svega na siguran i jednostavan dostup do potrebne količine vazduha po normama. Te norme su preko leta jako velike pa su staje po pravilu sa otvorenim podužnim zidovima, ili tih zidova uopšte i nema. Zimi se u manjem broju meseci na neki način kao provizorno zatvaraju.

Pored dobrih ležišta, gore dva pomenuta uslova, važe kao najvažniji ne samo za održavanje zdravlja krava već i za svakodnevno raspoloženje. Kod projektovanja nove staje izbor mesta i njenog položaja određuju se posebno za svaku staju.

Mehanizacija i automatizacija poslova oko krava

Obroci za krave u toku muže po pravilu sedaju dva puta dnevno. Ređe se daju jednom u količini koja je dovoljna za jedan dan. Tada se po pravilu jednom ili češće hrana prigrće što potstiče krave na uzimanje hrane. Ne retko se hrana priprema i deli tri puta dnevno takođe radi potsticanja na veće uzimanje.

Svi poslovi oko krava u vezi ishrane i čišćenja se sve više mehanizuju ili čak automatizuju. Oni ne traže veće angažovanje tako da ne ugrožavaju normu oko broja krava. Malo je složenije svakako u pogledu muže krava i postupaka oko mleka. Najveći broj farmi krava se obezbeđuje odgovarajućim uređajima za mužu. U praksi se još uvek koriste aparati za mužu sa cevima u stajama sa vezanim kravama. Kod novije gradnje redovno su zastupljena izmuzišta kao posebna mesta i deo staje sa potpunom opremom za mužu i skladištenje mleka.

Vladimir Vanja o saradnji Srbije i Češke, malim proizvođačima i prehrambenom nacionalizmu

Krave koje se drže slobodno same dolaze na mužu i vraćaju sa posle obavljene muže. Time se norma u pogledu broja krava jako povećava sve do najvećih stada. U tom pogledu najčešća su izmuzišta tipa "riblja kost", a ređa paralelna ili rotaciona (karusel) izmuzišta. Svaka muža, po pravilu dva puta dnevno, je višestruko važna za kravu i zbog postupaka sa njom. Tako je i za muzača koji svaku kravu prepoznaje i oslovljava, kontroliše uz stimulaciju da oda svu količinu mlake iz sebe. Mirni postupci i ujednačeno kretanje krava su svakako jedan od važnih uslova. Postupak sa mleko je kod svih izmuzišta tehnički regulisan. Pojava automata kao "melk-robota" od pre 20-tak godina brzo je prihvaćena skoro od svih odgajivača krava sa 50 - 70 grla u novim objektima. Time je lično angažovanje odgajivača bilo jako smanjeno sa daljim povećanjem oko nege i bližeg upoznavanja svakog grla.

Odgajivača većeg broja krava, 50 do 100, se kao porodično gazdinstvo sve više posvećuju samo radu na farmi u okviru ekonomskog dvorišta. Oni se sve ređe bave i bilo kakvim poslovima izvan farme (njive-livade-šume) već to prepuštaju odgovarajućim profesionalcima za taj rad. Time se odgajivači krava više i detaljnije posvećuju ne samo svom stadu već i svakoj kravi pojedinačno. Između ostalog i to doprinosi da se od dobrih mlečnih krava dobija životni prinos mleka od čak 100 hiljada litara. Od takvih krava su i ženska telad više tražena pa se i preko njih ostvaruje značajan dohodak.


Tagovi

Mlečno govedarstvo Držanje krava Evropa Muža krava Proizvodnja mleka


Autor

Milan Tošić

Više [+]

Redovni profesor doktor poljoprivrednog fakulteta u penziji.

Šta mislite, da li je u Srbiji teže mladim ili starijim poljoprivrednicima?

65


Glasova: 17

Mlađima 26,2%

Glasova: 8

Starijima 12,3%

Glasova: 40

Svima je podjednako teško 61,5%

Pregled ankete

Pregled ankete

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#RuralFoto #Životinje Bračni par labudova sa prinovama, koji više od deceniju ljubomorno čuvaju biser Srema Sotsko jezero u selu Sot.