Dobar petao - put do dobrog jata

Već decenijama u takozvanom industrijskom načinu gajenja živine dominiraju mnogi hibridi selekcionisani tako da jedni daju dosta jaja uz minimalnu potrošnju hrane i kavezni sistem gajenja, a drugi dosta mesa uz brzi prirast.

Iako ovakav način uzgoja donosi veću zaradu, živinari se ponovo vraćaju čistim rasama. Svoja jata odgajaju u manjim živinarnicima i uz slobodno kretanje u volijerama i dvorištima. Prednosti ovakvog gajenja su i te što odgajivač može sam da proizvede piliće, bilo da jaja stavlja pod raskvocalu koku (kvočku), bilo u manji inkubator. Uspeh u izvođenju pilića neće izostati ako su jaja za nasad oplođena i ako je manipulacija sa jajima pravilna.

Ovo su svetski priznate i poznate domaće kokoške

Uloga petla u priplodnom jatu

Poznata je činjenica u genetici da petao diktira kvalitet priplodnog jata. Odgajivači posvećuju veliku pažnju pri odabiru petla - priplodnjaka. Po savetu višedecenijskog odgajivača čistorasne ukrasne živine Danila Brkića iz Kusatka kod Mladenovca, za priplod se ostavljaju petlovi sa prosečnom telesnom težinom, a krupniji i lakši se škartiraju. Po njegovom iskustvu treba odabrati petlove sa velikom krestom, sjajnom bojom perja i velikim i kompaktnim repom. Inače, najbolja oplodnja se postiže kada u jatu na jednog petla dolazi 8 do 10 koka.

Oplođena jaja uslovljena zdravljem priplodnog jata

Pored bolesti opšteg karaktera koje svakako utiču na oplodnju jata, postoje i specifične koje napadaju polne organe, njih oštećuju pa se prenose preko jaja. "Takva bolest je tifus peradi. Ovo oboljenje smanjuje oplodnju, izaziva uginuće embriona u toku razvoja ili izvođenja nevitalnih pilića koji uginu posle nekoliko dana. Zbog toga se preporučuje da se obavi dijagnostičko ispitivanje na tifus priplodnih jata u vreme početka nocicosti," objašnjava veterinar Petar Pavković iz Beograda.

Na oplođenost jata utiču još: starost i zdravstvena kondicija, kvalitet hrane, uticak mikotoksina, godišnje doba, osvetljenost dana...

Zašto kokoške kljucaju i jedu jaja?

Pravilno sakupljanje i čuvanje jaja

Da bi se prikupila kvalitetna jaja za nasad mora se postaviti dovoljan broj gnezda na broj nosilja. U prostrana gnezda se stavlja čista slamena prostirka bez plesni, a iz gnezda se redovno uklanjaju razbijena jaja i izmet.
Jaja se sakupljaju što češće, naročito za vreme toplih dana i mrazeva. Sakupljena jaja se stavljaju u uloške koje dotad nisu korišćene i čuvaju se do stavljanja u inkubator na temperaturi od 10-12 stepeni, sa vlažnošću vazduha od 70 - 80%. Prljava jaja se sakupljaju odvojeno, a zatim se peru i dezinfikuju.

Prilikom odabiranja jaja za nasad, prednost imaju ona koja imaju pravilan jajasti oblik sa jasno izraženim jednim zatupastim i drugim konusnim delom. Suviše sitna i krupna jaja se ne ostavljaju za nasad. Smatra se da je najpoželjnija prosečna težina od 56 do 65 grama. Ljuska jaja mora biti normalne debljine, glatka, cela i čista. Uspeh leženja zavisi i od starosti jaja koja se nasađuju. Preporučuje se upotreba jaja za nasad u starosti od tri do osam dana.

Narodna verovanja o petlu

O petlu postoje mnoge legende i verovanja. U narodnoj religiji Srba rasprostranjeno je verovanje da petao donosi sreću i napredak, pa je o tome ostala ona narodna: "Gde petao ne peva, nema ni ljudi"! Iz toga je opet izvedena i uloga petla kao zaštitnika prilikom useljavanja u kuću i zato se najpre unosio petao u kuću da bi ukućani bili budni i veseli kao petao, a petao se klao na temelju nove kuće.

Postoji i verovanje da je petao vidovita ptica, da može da predskaže vreme, dolazak gostiju, putovanje, smrt, a u svadbenim običajima i agrarnim ritualima, petao je tu da osigura plodnost. Postoji uverenje da je pevanje petla božanskog porekla, a u paganskim vremenima postojala je predstava da na nebu živi beli petao, kralj svih petlova, i kad on zapeva njegovi podanici na zemlji moraju mu se odazvati.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor