I Nemačka u problemima: Farmerka prešla sa svinja na kokoške, ništa se nije promenilo?

Mladi u poljoprivredi danas su retkost, ne samo u našoj zemlji nego širom Evrope, a broj se sve više smanjuje. Ista je situacija i u Nemačkoj. Oni koji u toj zemlji izaberu poljoprivredu za svoj poziv, moraju se boriti sa visokim troškovima nabavke, komplikovanim birokratskim zahtevima i skromnim prihodima. Poznata priča? Da čovek ne poveruje da se takve stvari događaju i u razvijenoj Nemačkoj čijem sistemu uređenja svi težimo. 

Naime, sektor poljoprivrede ni tamo se ne uspeva prilagoditi novoj generaciji. Ili se nove generacije nikako ne mogu prilagoditi njemu. Nije u današnje vreme lako zamisliti dan u kom, osim ako tome nisi naučen od malena, radiš od kada sunce izađe pa i do kasno u noć. I to u fabrici na otvorenom koja ne samo da zavisi od vremenskih (ne)prilika nego i od stalnih turbulencija tržišta koje danas traži avokado, a sutra mikropovrće. 

Johana Bunc preuzela porodičnu farmu 

Prema statistikama Eurostata za 2016. godinu, samo je 11% svih poljoprivrednika u EU mlađe od 40 godina. Ipak, ima onih koji su sjajan primer i ponos društva i poljoprivrede. 

Jedna od nemačkih mladih poljoprivrednica je Johana Bunc koja je preuzela porodičnu svinjogojsku farmu veličine 110 hektara u Švapskoj Juri (u saveznoj državi Baden - Württemberg) gde je i odrasla. Pored toga, poslednjih 20 godina poslovanje je postalo neprofitabilno pa je proizvodnju trebalo dodatno proširiti, samo kako bi zadržali prihod, piše Euroactiv. Onda se pojavio i problem kada je mesara kojoj su isporučivali, prestala otkupljivati njihovo meso jer im je bilo - preskupo.

Johana je odlučila preuzeti posao svojih roditelja nakon srednje škole. Kaže, roditelji nikada nisu vršili pritisak na nju, a uz preuzimanje posla, studirala je i marketing u poljoprivredi i menadžment kako bi naučila osigurati veću vrednost svoje proizvodnje. I, dok je još studirala, odlučila je odustati od uzgoja svinja i preći na ekološki uzgoj kokoši. 

Sa svinja na kokoši 

Naime, mladi poljoprivrednici danas daju posebnu važnost održivosti u stočarstvu, a pored toga, mladoj ženi lakše je baratati sa kokoškama nego sa svinjama od 120 kilograma. Bunc trenutno upravlja farmom uz pomoć majke, ali za nekoliko godina u potpunosti će je preuzeti. Radi se o izuzetnom primeru budući da nešto manje od 10% svih nemačkih farmi vode žene. Ova mlada žena kaže da do sada nikada nije doživela diskriminaciju zbog toga što je farmerka i navodi samo jedan primer gde je osetila razliku - kada ju je jedan čovek fotografisao dok vozi traktor. 

Kod preuzimanja poljoprivrednih gazdinstava, mnogi se mladi poljoprivrednici suočavaju sa skupim ulaganjima. I Bunc je morala uložiti mnogo novca u tranziciju farme sa investicijskim planom za 20 godina. 

Hasling: Treba više pomoći mladim poljoprivrednicima

Kako bi podstakla mlade ljude da postanu poljoprivrednici, EU nudi subvencije onima ispod 35 godina. Osim redovnih direktnih plaćanja, mladi poljoprivrednici dobijaju dodatnih 44 evra po hektaru. U Nemačkoj to znači da će ove godine za mlade poljoprivrednike otići gotovo 48 miliona evra. Međutim, tek 1% direktnih plaćanja Nemačka dobija iz budžeta Zajedničke poljoprivredne politike. Zato Evropsko veće mladih poljoprivrednika poziva da se u donošenju sledećeg proračuna 4% sredstava ZPP-a rezerviše za ovu populaciju. 

Budućnost je na selu! Šta misli EU ?

Martin Hasling, portparol Zelenih/EFA-e za poljoprivredu u Evropskom parlamentu, ističe kako podrške za ulaganja u poljoprivredna gazdinstva mogu iznositi do 30% i najveći deo tog novca bi bio usmeren u nove tehnologije. Kaže kako je potrebno više podrške, posebno u unapređenju novih ideja. 

"Na primer, ako mlada osoba dođe sa dobrim marketinškim konceptom, ali se smatra prerizičnim za banku, EU mora pomoći", kaže Hasling. 

Farmeri poput lutaka kojima upravljaju političari

Osim visokih ulaganja, Johana Bunc bori se i sa zahtevima koje jedan poljoprivrednik treba ispuniti što je, kako kaže, često zbunjujuće i složeno. Propisi o đubrivima, programi zaštite okoline za pojedine zemlje i programi zaštite voda razlikuju se prema regijama, a opet su povezani. Program obaveznog planiranja plodoreda takođe je teško rešiti ako se žele uzeti u obzir svi zakonski zahtevi, biološke veze i ekonomski aspekti, kazala je. 

"Političari postavljaju ciljeve, a mi, farmeri smo poput lutaka kojima upravljaju. Naš manevarski prostor postaje sve ograničeniji", pojašnjava Bunc pojasnivši kako je iritira zavisnost od subvencija ZPP-a. 

Rešenje problema Bunc, a i mnogi drugi mladi poljoprivrednici vide u skraćivanju lanaca vrednosti gde prerađivačka industrija i maloprodaja ne bi dobile toliki deo profita od poljoprivrednih proizvoda. Da bi se to dogodilo, cene održivih i organskih proizvoda bi se morale povećati što, kako ona tvrdi, kupci nisu spremni.

Za svaki dolar potrošen na hranu američki poljoprivrednik dobije tek 7,8 centi

Sa druge strane, Hasling ne podržava ovaj argument. "Sve dok je naše društvo spremno baciti 30% hrane, nekoliko dodatnih centi nije dobar argument."

I zaista, kao da živimo u potpunom raskoraku sa stvarnošću gde bi smo kao potrošači hteli jesti domaću, zdravu hranu za koju se žalimo kako je preskupa. Istovremeno kupujemo gomilu bespotrebnih stvari i(li) jeftine hrane koja često završi u smeću. Sa druge strane, ni poljoprivrednici nisu spremni za nove načine komunikacije i tržišne politike. Najčešće čekaju da im kupac sam dođe umesto da sami pokušaju doći do kupca pa makar i na kućni prag. 

Nadam se kako ćemo se uskoro sresti na pola puta jer ako se nastavi pad broja mladih poljoprivrednika, neće nam imati ko da proizvodi hranu.