• Remont stada
  • 11.08.2020. 14:00

Kada i kako obaviti remont stada muznih krava?

Osnova postupka remonta stada su zdrave visokoproduktivne junice. Kod visokoproduktivnih grla na velikim farmama redovni remont stada se obavlja nakon tri do četiri laktacije muznog grla, dok na manjim gazdinstvima muzna grla imaju i do 10 laktacija.

Foto: Bigstock/dolgachov
  • 99
  • 16
  • 0

Sastavni postupak u tehnologiji uzgoja mlečnih krava je remont ili obnova stada. Dva su osnovna razloga, krave se zamenjuju u proizvodnji mleka zbog dužine proizvodnog veka odnosno starosti grla ili zbog pojave određenih bolesti zbog kojih se krave moraju zameniti novim junicama, odnosno prevremenim izlučivanjem.

Osnova postupka remonta stada su zdrave visokoproduktivne junice. Kod visokoproduktivnih grla na velikim farmama redovni remont stada se obavlja nakon tri do četiri laktacije muznog grla, dok kod malih porodičnih gazdinstava gde su u proseku tri ili četiri krave u proizvodnji, gotovo da se i ne obavlja remont, nove junice se proizvoljno uvode u proizvodnju mleka, a muzna grla u proseku imaju i do 10 laktacija.

Prevremni remont stada

Nije redak slučaj da se muzna grla i pre nego li postignu maksimalnu proizvodnju mleka moraju zameniti novim junicama. U većini slučajeva razlog je pojava bolesti zbog koje grla smanjuju mlečnost ili zbog upitnog i skupog procesa lečenja, veterinarskih troškova.

Prevremeni remont, prevremeno izlučivanje grla najčešće uzrokuju bolesti poput mastitisa, upala materice nakon telenja i problemi sa reprodukcijom, pojava ketoze i drugih digestivnih problema. Ne mora da znači da prevremeno izlučivanje grla predstavlja dodatni trošak, suprotno, dugoročno gledajući isplativije je u situacijama pojave bolesti ili drugih razloga muzno grlo zameniti novim visokoproduktivnim junicama.

Zašto su važni pravilni postupci pri muži?

Na većim farmama, gde se evidentiraju i prate ekonomski pokazatelji, najbolji su indikatori zašto je u nekom momentu poželjno uraditi remont ili obnovu stada ili pojedinačnog grla. Dobra higijenska praksa, dobri uslovi držanja i redovna dezinfekcija osnova su sprečavanja pojave bolesti, samim tim i potrebe za postupkom prevremenog remonta.

Dužina proizvodnog veka

Muzna grla su pod konstantnim pritiskom, kontinuirane proizvodnje mleka, gde se od ulaznih inputa, odnosno hranidbe očekuje maksimalna proizvodnja mleka po grlu. EU prosek po grlu iznosi preko 7.500 litara mleka po grlu u jednoj laktaciji. Visoka produktivnost na grla ostavlja ogroman stres i pojavu bolesti, stoga se smatra da su na visokoproduktivnim farmama tri do četiri laktacije maksimum za proizvodnju mleka po grlu, nakon čega se obavlja zamena sa novim junicama.

Na malim porodičnim gazdinstvima i mini farmama dužina proizvodnog veka muznih grla je pa skoro i duplo duži, kreće se do sedam ili osam laktacija, pa čak ima slučajeva i preko 10 laktacija po grlu. U ovim slučajevima osnova za zamenu grla je starost.

Telesna kondicija krava utiče na proizvodnju mleka, telenje i druge aktivnosti

Kada tačno sprovesti postupak remonta stada ili pojedinačnog muznog grla stoji na farmeru koji mora da donese odluku. Najbolje je imati kontinuirano prateći broj laktacija, zdravstveno stanje grla, kondicije, postotka reprodukcije odnosno uspešnog telenja i vrste pasmine.

Uzgoj podmlatka

Obzirom da remont stada ili pojedinačnog grla nema tačno definisan period u godini i da se dešava prevremeno izlučivanje krava iz proizvodnje uloga i postojanje podmlatka ima svoj poseban značaj. Kontinuirana proizvodnja meka zahteva brzu reakciju prilikom zamene i uvođenje novih junica u proizvodnju.

Ukoliko se radi o većim farmama i uzgoju vlastitog podmlatka, najbolje bi bilo imati obavljenu kategorizaciju, odnosno junice držati u nekoliko grupa selektirajući ih po starosti. Do šest meseci starosti jedna grupa, 7-12 meseci starosti druga grupa, do 15 meseci starosti treća grupa i grupa starosti junica kada je najbolje obaviti i prvo osemenjavanje u dobi od 15 do 17 meseci starosti.


Tagovi

Remont stada Proizvodnja mleka Muzne krave Bolesti krava Junice


Autor

Adi Pašalić

Adi je magistar Poljoprivredno-prehrambenog univerziteta u Sarajevu sa specijalizacijom na odseku Tehnologija uzgoja životinja.