Položaj i prostor uskladištene silaže može izazvati neželjene kontaminirajuće nuspojave koje se javljaju kroz ocedne vode silaže ugrožavajući mikrobiološku i higijensku ispravnost podzemnih i površinskih voda, obližnjih izvora ili bunara.
Jedna od najvažnijih komponenti obroka mlečnih krava je silaža, najčešće kukuruzna koja čini udeo i do 70% od ukupnog dnevnog obroka. Od pravilne pripreme i skladištenja zavisi i kvalitet silirane mase, a samim tim i proizvodnja mleka. Farmeri posebnu pažnju posvećuju tehnologiji i načinu siliranja, ispunjavanju svih anaerobnih uslova, pripreme prostora i načina izuzimanja silaže u fazi ishrane.
Međutim, vrlo retko obraća se pažnja na odabir mesta i prostora za skladištenje silaže, vrste podloge, propusnost tla, blizine vodotokova, lokalnih vodovoda i sl. Položaj i prostor uskladištene silaže može izazvati neželjene kontaminirajuće nuspojave koje se javljaju kroz ocedne vode silaže ugrožavajući mikrobiološku i higijensku ispravnost podzemnih i površinskih voda, obližnjih izvora ili bunara.
Ograničavajući i često pogrešan jedini faktor pri izboru prostora i mesta za skladištenje i čuvanje silaže je blizina farme ili štale. U takvim slučajevima potencijalni rizici po proizvodnju povećavaju se i mogućnost kontaminacije vode koju stoka konzumira, ali i okolna domaćinstva ako se snabdevaju iz lokalnih vodovoda. Posebno na manjim farmama, seoskim štalskim objektima gde nema izgrađene infrastrukture za odvod fekalnih voda, oseke, stajskog đubriva i sl., blizina mesta uskladištene silaže povećava mogućnost kontaminacije.
Rizična faza za nastanak većih količina silažnih efluenata je aerobna faza, kada se kiseonik još uvek nalazi u delovima biljke kukuruza, a pH iznosi 6,0 - 6,5. Zbog ovakvih uslova pojačano je ćelijsko disanje biljaka i aktivnosti proteaza kao i aerobnih mikroorganizama, poput gljivica, kvasaca i enterobakterija. Na prvi pogled, silaža koju konzumiraju goveda iz ugla farmera izgleda bezazleno, međutim problem je nevidljiv i nastaje povećanjem vlažnosti, narušavanjem anaerobnih uslova, fermentacijom i kvarenjem silaže kada nastali ocedni efluenti ističu u okolinu i završavaju u podzemnim ili površinskim vodama. Bez regulisane drenaže i odvoda silažni efluenti postaju potencijalni kontaminirajući faktor i za silažnu masu, narušavajući mikrobiološke uslove.
Zašto i kako nastaje silažni oced, odnosno ocedni efluenti iz silažne mase!? Biološki karakter silažne mase, uslovi čuvanja i mikrobiološka aktivnost osnovni su razlozi pojave oceda iz silaže. Ova pojava naročito je karakteristična za duže vremenske periode povećane vlage i padavina. Procenat SM (suve materije) u silažnoj masi jedan je od osnovnih indikatora pojave silažnog oceda koji se javlja u većim količinama ako sadržaj suve materije u kukuruznoj stabljici ispod 28 %.
Svaki problem ima rešenje pa tako i pojava silažnog oceda. Ako ne postoji uređen prostor za čuvanje silaže, silos, betonske pregrade i sl. najbolje je birati nepropusna zemljišta sa postavljenim odvodnim cevima prema sabirnom mestu oseke, kako se ocedne vode ne bi sakupljale u silažnoj masi ili kroz propusna tla i završile u okolini. Za svaki slučaj PVC prostirka pomaže da ne dolazi do propusta efluenata u tlo, ali i u tom slučaju je funkcionalna ako postoje odvodne cevi ili improvizovani drenažni odvodi.
Potanjirati kukuruz? Zaorati povrće? Ukloniti stočnu hranu? Šta nakon poplave?
Blizina farme ili štale ne sme biti jedini faktor odabira mesta za skladište silaže, posebnu pažnju posvetiti blizini bunara, izvora pitke vode, fekalnih odvoda i sl i odabrati optimalno mesto za postavljanje improvizovanih ili stalnih skladišta i silosa za silažu.
Tagovi
Autor