Silaža za preživare, kao što su ovce i goveda, jedna je od tri vrlo važna hraniva za ishranu ove grupe životinja. Koncentrovani deo, kabasti deo i nešto što je između te dve vrste hrane jeste kvalitetna silaža.
Na tržištu se nudi veliki broj hibrida kukuruza za koje se tvrdi da mogu biti dobri za spravljanje silaže, kaže diplomirani inženjer Siniša Jakovljev. Međutim, on ocenjuje da to nije tačno. Navodi da su u ponudi hibridi kukuruza sa brzim otpuštanjem vlage, a to nije dobro. Za spravljanje kvalitetne silaže traže se hibridi kukuruza duže vegetacije, FAO 600 i 500, a može i FAO 300 ako je reč o postrnoj setvi.
Postrnu setvu neki proizvođači praktikuju kada su kišne godine, jer je bez navodnjavanja takva vrsta proizvodnje nezamisliva. Korisna je i farmerima koji imaju manje površine i veći broj grla stoke. Siniša Jakovljev objašnjava da se tu se koriste i hibridi kraće vegetacije, a mnogi od njih vrlo su prinosni i odličnog nutritivnog kvaliteta.
Prema rečima Jakovljeva, pravi momenat za skidanje silaže sa parcele je fiziološka zrelost kukuruza. Kukuruz mora u sebi da stvori odgovarajuću količinu suve materije. To znači da bi u stablu biljke suve materije trebalo da bude od 32 do 38 procenata, odnosno u zrnu od 62 do 65 procenata. Ako analiziramo ceo klip, onda bi suve materije trebalo da bude od 55 do 60 procenata. Jakovljev objašnjava kako da se odredi taj momenat:
"To je period kada otkinemo klip sa biljke, prelomimo ga na pola i na mestu gde je zrno sastavljeno sa šapurikom uočavamo crnu tačku. Ta crna tačka na zrnu predstavlja fiziološku zrelost. To je momenat kada zrno ima optimalnu količinu suve materije. Međutim, kada je pravi momenat za mlečno kiselinsko vrenje sitno iseckane cele biljke kukuruza, određuje se na osnovu formirane mlečne linije. To je linija kada prelomimo klip i pogledamo liniju koja na zrnu razdvaja mlečni od voštanog dela zrna. Najpovoljniji momenat za spravljanje kvalitetne silaže je da je linija razdvajanja mlečnog i voštanog dela, mereno prema šapurici - jedna trećina zrna, a voštani deo treba da je od linije spajanja prema spoljnom delu zrna dve trećine zrna".
Savet plus: Koristiti hibride kukuruza duge vegetacije sa izraženim "stay green" efektom i birati kukuruz koji je sklon poleganju u tehnološkoj zrelosti, jer sadrži manje lignina.
Kada je reč o visini sečenja kukuruza za silažu, ponekad ratari razmišljaju logikom da bi trebalo seći što niže prema zemljištu, kaže Jakovljev. Time se naravno dobija veći rod, a parcela nakon košenja ostaje čistija. On upozorava da je to greška.
"Visinu reza treba prilagoditi na vučenom ili samohodnom silo kombajnu na visinu 25 do 30 centimetara biljke kukuruza od zemlje. Tako se odbacuje deo stabla kukuruza, koji nije poželjan u silaži. Ti delovi biljke su nekorisni za preživare, jer sadrže velike količine lignina. Stoka za varenje hrane sa mnogo lignina troši više energije nego što usvoji hraniva", podseća Siniša Jakovljev.
Da bi se uspešno sabila iseckana biljna masa kukuruza, veličina komadića bi trebala biti veličine 1 cm, što omogućava i bolji transport mase od njive do silo ćelija ili nekog drugog sličnog mesta. Ovakvo dobro pripremljena biljna masa može da isključi i upotrebu inakulanata.
Nemar u radu, loše podešene mašine ili dotrajale mašine za košenje i seckaje kukuruzne mase kao rezultat daju krupno iseckane biljne delove ponekad od 5 cm do 10 cm. U tom slučaju dobijamo loše sabijenu masu, što se manifestuje upadljivo tamno braon bojom i neugodnim mirisom silaže. U ovom slučaju pojedini delovi silaže dobijaju kiseonik, i time započinju razni procesi, među kojima najčešće: proces truljenja, kao i aktivacija gljivica i kvasaca - podsticanje procesa alkoholne fermentacije. Ovo daje za posledicu kvarenje silaže, što utiče na loše njeno konzumiranje od strane preživara, kao i obolevanje i uginuće stočnog podmlatka.
Foto: Suzan.S / Flickr
Tagovi
Autor
