U prva tri meseca graviditeta, ako se ovce ne muzu, dovoljan je osnovni obrok sa kvalitetnim senom dok se u četvrtom i petom mesecu, hrane koncentratom.
Ovce kod kojih se ne ponavlja polni nagon (mrkanje) posle parenja su oplođene i svrstavaju se u grupu sjagnjenih. One kod kojih se ponovo javlja nagon za mrkanjem, pripuštaju se ovnu još jednom ili dvaput i ako ne budu oplođene, svrstavaju se u kategoriju jalovih.
U zimskim mesecima kod ovčara koji sprovode sezonski pripust, uglavnom su sjagnjene. Bremenitost traje pet meseci (150) dana. Dnevni prirast ploda je u prvim mesecima mali i tada se hrane uobičajenim obrocima.
Zbog porasta ploda hrana mora biti kvalitetna jer se životinji smanjuje zapremina buraga. Pri davanju lošeg sena obavezno se dodaju krmne smeše. Na primer, uz četiri - pet kilograma travne silaže ne dodaju se žitarice već vitamini i minerali.
"U drugoj polovini bremenitosti plod naglo raste, u četvrtom mesecu 40 do 50 grama dnevno, a u petom i od 120 do 150 gr/danu. Zbog toga se u ovom periodu pojačava ishrana jer pravilno hranjene ovce rađaju krupniju jagnjad i imaju više mleka za dojenje. Obroci u ovom periodu sjagnjenosti moraju da sadrže ugljene hidrate, belančevine, mineralne materije i vitamine. Ako su slabo hranjene, rađaju jagnjad neotpornu na nove životne uslove, a njihova mlečnost je smanjena. U ovom periodu najbolja hrana su koncentrati", naglašava doktor veterinarske medicine, Petar Pavković, iz Beograda.
Zimski obrok za ishranu u prvoj polovini bremenitosti sastoji se od kvalitetnog lucerkinog i livadskog sena. U zamenu za koncentrate mogu se upotrebiti ovas, mekinje, ječmena i kukuruzna prekrupa, zatim mineralna i vitaminska hraniva.
Ukoliko se ishrana ne normira onda se orijentaciono proračuna - za ovce teške 40 do 50 kilograma potrebno je dva kilograma livadskog sena i 300 grama koncentrata, ili 0,6 kg sena lucerke, jedan kilogram slame, jedan kilogram stočne repe i 300 grama koncentrata. Ovim obrocima dodaje se 15 do 20 grama mineralne smeše.
U drugoj polovini graviditeta, kada je hrana u pitanju, izbegava se sve što može da izazove pobačaj ploda - smrznuta paša, buđava hrana, suviše kisela silaža, suviše hladna voda.
Ubrzo po jagnjenju, ovca ustaje. Jagnjetu se čisti sluz iz nosa i usta, stavlja se ispred majke da ga oliže i istrlja sa gužvom slame. Posle toga zadoji se tako što se nekoliko mlazeva mleka izmuze na pod, a onda mu se majčina sisa stavi u usta kako bi jagnje u narednih 60 sati posisalo sav kolostrum i na taj način steklo otpornost u daljem životnom razvoju.
"Prema vremenu pripusta (oplodnje) očekuje se jagnjenje i obavlja kontrola bremenitosti. Na dan dva pre jagnjenja smanjuje se obrok da bi se probavni organi ispraznili i tako olakšao sam proces. Ono ide lako i traje oko pola sata. Pojavljuje se vodenjak koji prska, a zatim izlaze prednje noge između kojih se nalazi glava. Svaki drugi položaj jagnjeta je nenormalan i otežava proces pa je pomoć stočara ili veterinara neophodna. Kad se jagnjenje završi, a ovca ne ustaje, znači da jagnji blizance. Pupčana vrpca se sama prekida, a ukoliko se ne prekine, preseca se na deset centimetara od trbuha i dezinfikuje se", objašnjava Pavković.
Tagovi
Autor