Kako napraviti silažu od koprive za ishranu nepreživara?

Kopriva je samonikla biljka na zapuštenim livadama i proplancima koja se kosi dok je mlada, najčešće u aprilu i maju. Po svojim hranljivim vrednostima ova korovska biljka ne samo da je jednaka detelini lucerki, nego je u nekim elementima znatno premašuje. Njena stabljika i lišće sadrže gvožđe, sumpor, kalcijum, natrijum, soli, mravlju kiselinu, vitamine A, C i K, alkaloide i glikokinin. U lišću ima tanina, hlorofila, karotena, fitosterola, lecitina, sluzi i voska, a u 'žaokama' acitolholina i histamina.

Kako do dobre silaže

Istraživanja Instituta za stočarstvo u Zemunu pokazuju da kopriva kao stočna hrana, koja se do sada upotrebljavala u svežem stanju i kao seno, sa velikim uspehom može da se koristi i kao izvrsna i izuzetno hranjliva silaža. Kako ističu ovdašnji stručnjaci odeljenja za stočnu hranu, silaža od koprive je vrlo kvalitetno hranivo preporučeno za malo poljoprivredno gazdinstvo, gde u mnogome može doprineti smanjivanju troškova u ishrani nepreživara.

Iseckana kopriva meša se sa kukuruznom prekrupom

Da je kopriva značajna i jeftina stočna hrana uverio se i poljoprivrednik Dejan Lazić iz Velikog Orašja, koji se se specijalizovao za uzgoj više vrsta živine čistih rasa. On već godinama svoju živinu, kuniće, suprasne krmače i prasad hrani svežom i siliranom koprivom.

"U aprilu mesecu mlade biljke koprive iseckam i mešam ih sa kukuruznom prekrupom uz dodatak malih količina vode da se iseckani komadići koprive slepe sa smesom. Tako pripremljenu smesu dajem svim vrstama živine, suprasnim krmačama i prasadima. Osim toga, životinjama dajem i cele biljke malo prosušene na suncu da bi se umanjilo dejstvo žarenja na njihove usne i probavne organe tokom konzumacije", kaže Lazić.

Osim upotrebe kopriva u svežem stanju, naš sagovornik priprema i silažu od koprive. Posle košenja biljke ostavlja na zemlji tri ili četiri sata, za koje vreme one uvenu. Tako im se smanji sadržaj vodem, a poveća procenat suve materije. Kosidba se obavlja pre cvetanja, kada biljke dostignu visinu oko 60-70 centimetara. Pokošena kopriva se odmah isecka i tako iseckanoj masi dodaje oko pet odsto kukuruzne prekrupe, koja će pospešiti vrenje.

Nedostatak sastojaka za prirodnu fermentaciju

Kao i u siliranju ostalih visokoproteinskih hraniva, jedina teškoća u siliranju koprive je nedostatak sastojaka koji izazivaju prirodnu fermentaciju. Zato je obavezno silažnoj masi dodati aditive za pospešivanje vrenja i dobro izmešati sa prekrupom i usitnjenom koprivom.

"Posle toga, pripremljenu masu stavljam u veću plastičnu burad, pazeći pritom da se ne unese zemlja koja ubrzo izaziva kvarenje mase. Nakon toga, sabijam ubačenu zelenu masu radi istiskivanja vazduha, kada sledi zatvaranje buradi poklopcem. Silažu stavljam i u veće drvene kace koje nemaju svoje originalne poklopce. Njih prepunim masom praveći vršnu kupolu, koju čvrsto uvežem najlonom ili folijom", objašnjava poljoprivrednik iz Velikog Orašja.

Konzervisana silaža od koprive može da se čuva godinama?

Nakon fermentacije koprive koja traje mesec i po dana, silaža može da se koristi. Inače, ovako konzervisana i neotvarana može da se čuva godinama. Silaža koprive se daje stoci u zimskom periodu, kada nema svežih proteinskih hraniva.

Obogatite ishranu živine belim lukom, nevenom i kantarionom

Osim za ishranu živine i kunića, ova silaža je poželjna u obroku suprasnih krmača i prasadi. Kao dopunsko hranivo prasadima i krmačama se daje dnevno oko tri kilograma ove silaže. Kako ističu stočarski stručnjaci silaža koprive je vrlo hranljiva; četiri kilograma koprivine silaže, odgovara hranljivoj vrednosti jednog kilograma koncentrata.