• Stočarstvo u Kraljevu
  • 29.08.2020. 14:00
  • Raški okrug, Kraljevo

Kraljevački stručnjaci preporučuju stočarima primenu savremenih znanja i udruživanje

Stočari treba da se bave računicom u svojoj proizvodnji i da sa druge strane primenjuju savremena znanja kako bi povećali mlečnost krava. Kao pozitivan primer primene inovativnih znanja u praksi je upotreba vakumirane lucerke u svežem stanju.

Foto: Bigstock/auremar
  • 188
  • 65
  • 1

Stočarska proizvodnja predstavlja najrasprostranjeniju granu poljoprivrede u Kraljevu i okolini. Međutim, u razgovoru sa Markom Bogojevićem, agroekonomistom iz Poljoprivredno stručne službe "Ibar" iz Kraljeva, saznali smo da je 'nezahvalno govoriti o statistici', jer apsolutno preciznih podataka nema 

"Kada govorimo o govedarstvu ima oko 15.000 umatičenih grla i još 10 odsto neumatičenih, u ovčarstvu ima oko 5.000 umatičenih i isto toliko neumatičenih, dok je gajenje koza sporadično, samo pojedini poljoprivredni proizvođači se bave gajenjem ovih životinja", kaže Bogojević.

Naš sagovornik ističe da stočari treba da se bave računicom u svojoj proizvodnji i da sa druge strane primenjuju savremena znanja kako bi povećali mlečnost krava. Kao pozitivan primer primene inovativnih znanja u praksi, navodi upotrebu vakumirane lucerke u svežem stanju.

Mlečno govedarstvo najdominantnija grana

Mlečno govedarstvo je svakako najdominantnija grana stočarske proizvodnje i inače celokupne poljoprivredne u ovom kraju Srbije. Ratarstvo je usmereno uglavnom na ishranu stoke na gazdinstvu. Najveći broj stočara, glavnu sirovinu - mleko predaju mlekarama, što na neki način predstavlja siguran plasman. Na gajenje umatičenih grla veliki uticaj imaju i subvencije za ovu granu agrara.

Gazdinstvo Aleksić ratarske useve naplaćuje kroz prodaju mleka?

Bruto marža po grlu u mlečnom govedarstvu iznosi u proseku oko 115.000 dinara, pokazuje kalkulacija proizvodnje mleka na poljoprivrednim gazdinstvima. Veliki uticaj na bruto dobit po grlu (bruto maržu) ima mlečnost krava, subvencije po grlu, premije za mleko, ali i način ishrane grla.

Malo uzgajivača ovaca i koza

Što se tiče ovčarstva i kozarstva, naš sagovornik ističe da postoji perspektiva, ali je problem što su još uvek zastupljeni pojedinačni uzgajivači, nema masovne proizvodnje, pa nema ni mlekara koje bi otkupljivale mleko. Ovi proizvodi su izuzetno cenjeni i skupi na tržištu velikih gradova, ali je upitno da li je i ovaj kraj pogodan za konzumaciju istih, naročito zbog veće zastupljenosti kravljeg mleka.

Kraljevački kajmak - prepoznatljiv brend zbog svog kvaliteta

I ako je Kraljevo tradicionalno prepoznatljivo pre svega po dobrom kajmaku, a zatim i siru, veliki broj proizvođača odustaje od prerade ili se time bavi u manjem obimu. Bogojević, kao agrarni stručnjak, ipak savetuje da je u bilo kojoj proizvodnji pametno gledati u pravcu prerade.

Najveći problem nastaje zbog sukoba generacija na poljoprivrednom gazdinstvu, gde se mlađi lakše prilagođavaju promenama i lakše usvajaju inovacije za razliku od starijih. U okolini Kraljeva postoji više primera uspešne proizvodnje i prerade mesa, sa zaokruženim ciklusom, gde čitave porodice učestvuju u poslu.

Sumnja u sve što je novo?

Sa Markom smo definisali probleme stočarstva u ovom kraju i možemo da se složimo da su isti, kao i u drugim granama poljoprivrede.

Značaj zadruga i udruživanja iz ugla zadrugara

"Nema želje za udruživanjem, što je najverovatnije rezultat nepoverenja. Udruživanje bi omogućilo lakše ostvarivanje raznih vidova pomoći i dalji korak ka preradi, što opet utiče na formiranje cene na tržištu. Primarna prozvodnja ne nudi naročitu ekonomsku opravdanost. Proizvođači treba pre svega da se edukuju i da vrednuju svoj rad. Nakon nekih predavanja ili zimskih škola, kada prezentujemo inovacije u poljoprivredi, retko ko to kasnije primeni", kaže kraljevački stručnjak i dodaje da poljoprivrednici nastavljaju da rade po starom, jer sumnjaju u mnoge stvari


Tagovi

Proizvodnja mleka Mlečno govedarstvo Uzgoj ovaca Koziji sir Kajmak Marko Bogojević Stočarstvo u Kraljevu Savremena znanja Udruživanje


Autorka

Julijana Radenković

Više [+]

Julijana je master diplomirani agroekonomista. Autor nekoliko naučnih radova. Moto: "Ko hoće nešto da učini, nađe način, a ko ne želi, nađe izgovor".

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Pravo malo šumsko blago #sremuš
Za sremuš kažu da se zove medveđi beli luk, jer medo u proleće prvo očisti organizam od zimskog sna ovom zdravom namirnicom ;)
#šumskopovrće #mojepovrće ;)
#živetisaprirodom