Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Romanovska ovca
  • 06.12.2021. 12:00
  • Grad Beograd, Petrovčić, Dobanovci

Nema korona krize za uzgajivače romanovske ovce, sigurnost u pečenjarama?

Mi smo imali svega 70, 80 komada za prodaju, tako da zbog malog broj grla nismo imali problem. Sve smo prodali pečenjarama u Beogradu, navodi Goran Mijatović iz Dobanovaca, međutim, sada razmišlja o zaokruživanju proizvodnje.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 356
  • 13
  • 0

Jednom od najisplativijih za proizvodnju, ali i najizdašnijih, smatra se romanovska ovca. Na godišnjem nivou od 100 grla dobije se oko 350 jagnjadi, a samo meso je specifično po izuzetnom ukusu, sočnosti i kvalitetu. Upravo zbog toga se Goran Mijatović iz Dobanovaca odlučio da pre dve godine uđe baš u ovu granu stočarstva.

"Trenutno imamo 120 grla. Odlučili smo se zbog ekonomičnosti. Jagnje se tri puta u dve godine i imaju od dva do pet jaganjaca godišnje. Počeli smo sa 40 komada. Kupili smo umatičene ovce. Naše su iz Češke, kupili smo ih u Valjevu od čoveka koji ih uvozi", navodi Mijatović.

Plan - hiljadu jaganjaca

Farmu je napravio u mestu Petrovčić, na oko 15 km od mesta u kom živi. Plan je, kaže, da u budućnosti dostigne broj od 300 ovaca, tako da na godišnjem nivou dobije oko 1.000 jaganjaca. Do 100 grla je, ističe, više hobi, malo porodično gazdinstvo. U tome mu pomažu otac i sin. Ali, od sledeće godine, kada planira da pređe 200 ovaca, moraće da zaposli nekoga ko će svakodnevno moći da bude na farmi i brine o životinjama. Iako su mnogi ovčari imali problem da prodaju svoja grla, Mijatović nije osetio te posledice korona krize.

"Mi smo imali svega 70, 80 komada za prodaju, tako da zbog malog broj grla nismo imali problem. Sve smo prodali pečenjarama u Beogradu. Inače, video sam da mnoge moje kolege, koje imaju velike farme, ne mogu da nađu kupca."

Mijatović planira da dostigne brojku od 1.000 jagnjadi (foto: G. Mijatović)

Zbog toga je počeo da razmišlja o zaokruživanju proizvodnje i otvaranju sopstvenog restorana ili pečenjare ukoliko se situacija na tržištu nastavi istom dinamikom.

"Ne znam kako ćemo kad budemo imali više. Najviše bih voleo kad bih mogao sve da prodam, dođu ljudi na kućni prag i odnesu. Međutim, kada sam video kakva je situacija, malo sam se uplašio i počeo da razmišljam o drugim opcijama. Moraćemo sami nešto da otvorimo ako se ovo nastavi. Verovatno pečenjaru gde bi sve bilo za poneti", navodi Mijatović.

Dnevno ovce pojedu desetak bala deteline

Pečenjarama je, inače, prodavao jagnjiće težine od 25 do 35 kg što je, navodi, idealna i najtraženija težina. Država, ukazuje, dosta pomaže podsticajima od 2.000 dinara po jagnjetu koje ima ušnu markicu. To mu olakšava i samu ishranu, odnosno troškove oko iste.

"To nam stvarno znači, jer je hrana poskupela. Deo sami proizvodimo. Imamo zemlju, nekoliko hektara, detelina je broj jedan. Preko leta skupljamo i travu, skupili smo i kukuruzovinu. Uzimamo i granule koncentrata."

Kako isplanirati proizvodnju stočne hrane za godinu dana?

U toku jednog dana njegove ovce pojedu desetak bala deteline, jedan obrok koncentrata, zatim kukuruzovinu ili soju. Kako tek u maju sledi košenje deteline i baliranje, nije lako izdržati zimske mesece kada je u pitanju hrana. Ipak, ono što znatno olakšava proizvodnju je činjenica da nisu zahtevne za uzgoj. Otporne su na bolesti i same se jagnje.

"Otporne su i na zimu. Mi nismo imali problem ni sa jednim jagnjetom. Nema uginuća. Kada ojagnji dva, tri komada, stavimo ovcu u mali boks veličine metar i po sa metar. Nakon toga je prebacujemo u kolektiv sa pet majki, pa sa deset i onda u veliki kolektiv", objašnjava ovaj stočar.

Farma od drveta

Farmu je, dodaje, pravio po evropskim standardima - pod je od zemlje, nije želeo da betonira, a cela farma je od drveta.

"Imamo i velike prozore koje stavljamo u toku zime da ne duva, da im ne upadaju kiša i sneg. Ima dosta osvetljenja. Podeljene su po grupama. Posebno su one koje se jagnje, one koje se pare, mali jaganjci."

Umesto betona zemlja, a zidovi od drveta

Meso je, napominje, specifično po tome što ne sadrži toliko loja koliko neke druge rase.

"Jeste kao jagnjetina, ali ima i divljači, to je nešto između jagnjetine i divljači. Zdravije je, brže se peče. I kosti su takođe manje", ukazuje Mijatović.

Vuna romanovske ovce je, dodaje, vrlo kvalitetna i u svetu se koristi za pravljenje odela, bundi, čarapa, ali i kao odličan izolacioni materijal u građevinarstvu. Nažalost, u našoj zemlji, navodi, uglavnom se baca. Međutim, nada se da će i domaće tržište prepoznati značaj i kvalitet krzna ovih životinja, te da će i od toga moći da profitira.


Povezana stočna vrsta

Ovčarstvo

Ovčarstvo

Ovčarstvo je grana stočarstva koja je izrazito rasprostranjena pa se stoga ovce mogu naći na svim kontinentima osim Antartika. Važnost ovčarstva varira od zemlje do zemlje. Ovce... Više [+]

Tagovi

Romanovska ovca Uzgoj Plasman Goran Mijatović Meso Jagnjad Štala od drveta


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Strast prema saznavanju odvela ju je u novinarstvo, ljubav prema novim tehnologijama u digitalne medije, a u agrarne nauke ušla je sasvim spontano. Smatra da je poljoprivreda u korenima svakog čoveka na planeti.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li ste znali da je na teritoriji srednjeg Banata zasejano najviše suncokreta u čitavoj Srbiji? Opet taj isti suncokret izuzetno nepovoljno utiče na zemljište. Kako i na koji način otkriva iskusni južnobanatski ratar Jaroslav Holik iz Pad... Više [+]