Nama ovo nije prvo prosipanje mleka, prosipali smo i u Šapcu, ali svi okreću glavu, niko neće da razgovara, kaže proizvođač iz Glušaca Slobodan Brkić.
Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu prošao je, ali sa jednim "tihim" odrazom revolta. Nezadovoljni poljoprivrednici cenom krajnjeg proizvoda prosipali su mleko u fontanu Sajma, baš na Dan stočara. Jedan od učesnika takvog protesta je i proizvođač iz Glušaca kod Bogatića Slobodan Brkić koji je za Agroklub govorio ispred Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga.
"Od mlekara smo dobili tri dinara po litru za april, i država je za prvi kvartal isplatila pet dinara kao jednokratnu pomoć premije. Iz vlade su nam obećani i bespovratni kukuruz, pet kilograma po grlu dnevno, 120 dana", kaže Brkić i dodaje da otkupljivači tvrde da je problem bila ograničena cena UHT (pasterizovanog) napitka na 78 dinara i žalili su se na velike marže trgovinskih lanaca.
"Posle naših pritisaka na ministarstvo, ono je ukinulo uredbu o UHT mleku početkom maja. Sada je ono 113,99 dinara."
Problem kod svakog proizvođača je i taj što su cene drugih parametara otišle na "gore". Poskupelo je gorivo, stočna hrana, struja i drugi inputi i zbog toga ne pristaju na trenutnu cenu krajnjeg proizvoda.
"Imali smo kalkulaciju cene mleka koju smo dostavili ministarstvu 1. aprila. Naš kolega iz tima koji je veterinar po struci, je to pripremio, a kalkulacija je rađena na Ubu 2014. godine, u skladu s ministarstvom i Evropskom unijom", kaže naš sagovornik i dodaje da su prepisali te paritete i dostavili, kao i zahtev da minimalna cena mora da bude 65 dinara po litri.
"Mora da se pravi novi račun, jer ako inputi skaču, mora i cena mleka da se koriguje. Rekli su nam da će sredinom jula biti ta cena, ali mi ne možemo to da čekamo. Proizvođači su u velikom problemu."
Brkić navodi i da je sazvan sastanak u Bogatiću pre dve nedelje na kojem je prisustvovalo oko 400 ljudi, što iz ministarstva, što iz mlekara, ali da iz Imleka niko nije došao.
"Nama ovo nije prvo prosipanje, prosipali smo i u Šapcu, ali svi okreću glavu, niko neće da razgovara. Kad god najavimo neki revolt, neko nas sa vrha nazove da nas spreči u tome, pa je tako bilo i pred otvaranje Novosadskog Sajma."
Agroklub je kontaktirao Imlek za više komentara, međutim do objave ovog teksta nismo dobili odgovore.
Brkić ima 30 krava na muži, dnevno proizvodi 600 do 650 litara mleka, dok je kako kaže, prošle godine imao ukupno 209.000 litara. On svoj proizvod od 2014. godine prodaje PK Zlatiboru. Stočnu hranu proizvodi sam, ali prošle godine nije imao dovoljno zbog suše.
"Oni meni u 62 dinara koje imam, računaju i 15 dinara premije, ali to je samo za prvi kvartal i te premije su za unapređenje farme, za mehanizaciju. Ne može to da uđe u cenu koštanja krajnjeg proizvoda.
Ja sam 2014. godine imao 42 dinara za litru, da bi se potom smanjilo na 37-38 dinara, a sada izlaze sa podacima da je poskupelo za 30 odsto. Cene inputa od 2014. su porasle za 120 do 130 odsto, a mleko se povećalo za šest do sedam dinara."
Predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije i agrarni ekonomista profesor dr Miladin Ševarlić ističe da proizvođači mleka, pored rudara, obavljaju najteži posao, pa je besmisleno da se ovaj napitak sa ovakvim stopama inflacije isplaćuje kvartalno i to sa zakašnjenjem od mesec dana.
"Svako povećanje premija bih uslovio sa porastom otkupne cene od strane mlekara. Ovako je to bacanje novca u džep otkupljivačima, prerađivačima i izvoznicima", kaže Ševarlić i dodaje da je apsurdno da Srbija uvozi mleko u prahu od država koje imaju pet puta manje raspoloživih resursa za tu proizvodnju nego što ima naša država.
"U ovoj proizvodnji dominira ekonomija obima, samo farme sa velikim brojem grla opstaju."
Ševarlić navodi da mi ne dobijamo kvalitet mleka koji isporučuju proizvođači i da u procesu prerade izvuku sve što je esencijalno u njemu, pa ga takvog plasiraju.
"Takođe i dodavanjem onog u prahu povećavaju količinu koja se plasira na tržište. Kako je moguće da imamo stalni porast cena, a da nikad ne dobijamo mleko onog kvaliteta kojeg proizvođači isporučuju, kome ide to ubiranje kajmaka i svega ostalog? Gde se gubi kvalitet i kako Srbija može da izvozi svoje na crnogorsko tržište po standardima Evropkse unije?"
Agrarni ekonmista savetuje poljoprivrednicima koji su još opstali da se što hitnije udruže i da konkurišu za podsticaje kako bi zajednički pravili mlekaru, ali ne za proizvodnju sirovine, nego da proizvode tvrde sireve.
"Proizvođači su često zloupotrebljeni od partiokratskih manipulatora oko prosipanja mleka. Oni moraju da se organizuju, da kupe mlekomate i da ga na taj način prodaju", kaže Ševarlić.
Tagovi
Autor
