Od čega zavisi prinos i kvalitet sena?

Na području opštine Knjaževac livade i pašnjaci se prostiru na ukupnoj površini od 11.500 hektara. Od stočarske proizvodnje zastupljena je krupna i sitna stoka, ali se mali broj proizvođača ozbijnije bavi ovom delatnošću.

Prema rečima savetodavca za stočarstvo Neđeljka Pipovića iz poljoprivredne stručne službe Knjaževac, čak i pored odličnih predispozicija za stočarsku proizvodnju ovo područje, na čijim pašnjacima se nekada napasalo na hiljade grla ovaca i goveda, usled odlaska stanovništva sa ove teritorije, trenutno ima tek nekoliko domaćinstava koji se ozbiljnije bave stočarskom proizvodnjom.

Kakav su trag učestale kiše ostavile na kvalitet sena?

"Senaža trava i legumonoza je zastupljena na izuzetno malom broju gazdinstva, svega jedan odsto, dok je silaža cele biljke kukuruza zastupljena nešto više - tri odsto. Još uvek je najzastupljenija najstarija tehnologija konzerviranja kabaste stočne hrane - košenje i sušenje pokošene trave. Kod pripreme sena potrebno je prednost dati kvalitetu, a ne količini", ističe Pipović i dodaje da su vremenske prilike u tekućoj godini pogodovale rastu i razviću leguminoza, travno-detelinskih smeša i trava, ali ne i pripremi kvalitetnog sena od prvog otkosa zbog velike količine padavina, što se uglavom dešava svake godine.

Bolje pre nego kasnije

Kako dalje napominje, kod vremena kosidbe treba odabrati pravi termin i dobiti manje kvalitetnog sena, nego zakasniti i dobiti veću količinu nekvalitetnog.

"Kada košenje obavimo u biološkoj fazi zrenja trava i legumonoza, smanjuje se sadržaj korisnih materija, a povećava udeo celuloze - nesvarljivog dela. Kosidbu ne treba obaviti ni suviše rano, ni suviše kasno. Rana kosidba neće dati biljkama da se dovoljno razviju, a kasna će smanjiti prinos u drugom otkosu. Najbolji termin je od početka do potpunog cvetanja biljaka, jer one tada imaju najveći sadržaj hranljivih materija", kaže savetodavac i dodaje da broj otkosa se prilagođava biljnim vrstama i uslovima i obično se kreće od jedan do tri.

Ne kosite nisko

Prema Pipovićevim rečima, na prinos veliki uticaj ima i visina reza prilikom košenja.

"Optimalna visina za lucerku je 7,5 cm, a za trave 10 cm, jer se tako čuvaju glavne tačke rasta. Suviše nizak rez zahteva više vremena za oporavak biljke, a to može biti problematično kada nastupi letnja suša. Niži rez će ubrzati proređivanje kvalitetnih trava, lucerke i detelina i razvoj korovskih vrsta, ali će i smanjiti prinos sledećeg otkosa."

Zašto je važan prvi otkos lucerke?

Kako sušenje sena treba obaviti što brže kako bi se smanjili mogući gubici, veliki uticaj ima i širina otkosa.

"Kada otkos iznosi 80 odsto širine kose, pokošeno seno se suši duplo brže nego što je to slučaj sa užim otkosima. Kako bi se ubrzalo sušenje, pokošenu masu treba prevrtati što će omogućiti prozračivanje i brže izdvajanje vode. Prevrtanje treba izbegavati kod delimično osušene lucerke zbog njene osobine opadanja listova što smanjuje kvalitet sena", završava Pipović.

Toplo vreme ubrzalo baliranje

Poljoprivrednik Mališa Ilić iz knjaževačkog sela Jakovac, ističe da je ova proizvodna godina po mnogim parametrima bolja od prethodne.

"Protekle godine smo se plašili da li ćemo imati dovoljno sena da prehranimo našu stoku tokom zime, međutim to sada nije slučaj. Prohladno vreme tokom nicanja i faze porasta deteline i travnih smeša je uticalo da se prva kosidba odloži nekih dvadesetak dana. Srećom, to nije značajno uticalo na prinos i kvalitet koji je ove vegetacione sezone znatno bolji nego prošle", kaže Ilić i dodaje da su sa prvim otkosom počeli krajem maja, a vremenske prilike su dozvolile da blagovremeno urade i baliranje.

S obzirom da su dani u maju i početkom juna bili topli i sunčani, detelina i travne smeše su već nakon četiri do pet dana od kosidbe bile spremne za baliranje, samim tim je kvalitet sena bio na zavidnom nivou, jer nije bilo kišnog perioda u to vreme koji bi svakako loše uticao na kvalitet.

"Detelinu i travne smeše sa italijanskim i francuskim ljuljem, mačijim repom i žutim zvezdanom gajimo na površini od deset hektara kako bi podmirili potrebe deset krava od kojih očekujemo da se u bliskom periodu otele tri. Telad prodajemo kada dostignu određenu težinu, a krave uzgajamo zbog mleka i sira koji prodajemo na lokalnoj pijaci", kaže naš sagovornik i dodaje da su po dobrom kravljem siru poznati širom Knjaževca.

Prema Ilićevim rečima zadovoljni su prinosom sena iz prvog otkosa koji iznosi oko 700 bala po hektaru, što je više nego prošle godine.

"Zaliha naravno uvek ima, ali je dobro kada ne moramo da računamo na njih", ističe ovaj jakovački poljoprivrednik.