• proizvodnja mleka
  • 15.03.2019. 12:00

Opstanak malih stočara moguć samo uz udruživanje

Malim proizvođačima mleka cena od 25 dinara po litru ne može da osigura opstanak, a sve oštrije propise otkupa, moći će da prevaziđu jedino udruženi.

Foto: Bigstockphoto/alisa24
  • 645
  • 88
  • 1

Seoska domaćinstva u Srbiji u proseku su sve starija, čime je otežana obrada zemlje i održavanje stoke, pa se i broj mlečnih grla smanjuje. Sa tri ili četiri krave po domaćinstvu, zbog malih premija, zarada od predaje mleka je nerealna. Zbog mikrobioloških analiza mlekare izbegavaju otkup od malih proizvođača, a broj goveda konstantno opada. Da li je rešenje u udruživanju malih proizvođača ili će se mleko u Srbiji ubuduće proizvoditi samo na farmama?

U selu Gornja Vranjska kod Šapca premiju od sedam dinara po litri na osnovu količine predatog mleka imaju samo dve porodice sa ukupno 40 krava. Istovremeno, u selu ima oko 300 domaćinstava sa po nekoliko mlečnih grla, od kojih svako na dnevnom nivou mlekarama preda između 20 i 30 litara mleka. Oni dnevno proizvedu minimum 6.000 litara mleka, ali sve dok svoje količine predaju pojedinačno, za litru će dobijati svega 24,5 dinara.

Koje ciljeve treba ispuniti pri odgoju simentalaca?

Mali podsticaji uništavaju broj mlečnih goveda

Regresi i cena mleka godinama su isti, dok su troškovi hrane i goriva, veterinarskih usluga i umatičavanja porasli. Računica pokazuje da se mala proizvodnja ne isplati, pa ne čudi što mnogi odustaju.

"Mi imamo tri krave od kojih dobijamo dvadesetak litara, jedna krava je gotovo uvek steona pa se izmuzaju samo druge dve, što po ovoj ceni nije dovoljno da budemo ni na nuli. Sa tih dvadeset litara mleka dobijem do 500 dinara. A krave više pojedu hrane i potroše sena - jedna bala sena je 280 dinara, a za tri krave potrebno je tri bale, pa izračunajte. Mi smo u stvari u minusu", kaže Dragan Đurđević iz Vranjske.

Iako je zvanični podatak da u Srbiji dve trećine mleka proizvedu upravo mali stočari, što je 70% od ukupne mlečne proizvodnje, oni su ukidanjem prelevmana 2015. godine bili najviše pogođeni, a uglavnom nemaju ni subvencije, jer im grla često nisu umatičena.

U Srbiji dve trećine mleka proizvedu upravo mali stočari (Foto: Ana Marić)

U ovom selu ne postoji sistem ujedinjenog otkupa mleka, što je slučaj sa najvećim delom Srbije.

"Mi smo raštrkana sela, kuće su udaljene. Treba nositi mleko po dva, tri i više kilometara, gubi se vreme. Ako predam na tuđe ime, loša je situacija, jer moram i ja imati priliv na svom računu. Bilo je toga, nosili su na tuđe ime, dva, tri meseca, pa je posle teško podeliti na ravne časti", priča Đurđević i dodaje da je neophodan bolji sistem organizacije.

Kako pravilnom mašinskom mužom krava do više mleka?

Za bolji plasman mleka neophodno osnivanje mlekarskih zadruga

Goran Vasić iz Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga kaže da je slika srpskog mlekarstva prilično tamna, a posebno kada su mali proizvođači u pitanju. Jedini način da se tržište i proizvodnja mleka zaštite i opstanu jeste udruživanje, te da je ovo poslednji poziv za tako nešto.

"Mali proizvođači nisu udruženi, oni su se jednostavno predali, shvataju da će ih nestati u jednom trenutku, a tome doprinosi i odnos mlekara prema njima. Oni nemaju motiva za udruživanje, to su uglavnom domaćinstva sa višim prosekom godina, nemaju tehničku opremu, ne proširuju gazdinstva, a mnoga su se i ugasila, ili se jednostavno više ne bave proizvodnjom mleka, ljudi su rasprodali krave. Mi recimo od osnivanja Udruženja nismo dobili nijednog mladog proizvođača mleka", napominje Vesić. 

Ovo Udruženje, osnovano 2010. godine, na početku je brojalo 140 članova, a sada ih je manje od 40. Trend prestanka proizvodnje mleka na malo nastaviće se u narednom periodu.

"Upravo smo dobili dopis da neke mlekare neće više uzimati mleko od malih proizvođača jer ne vide interes da otkupljuju ispod 30 litara zbog obaveznih mikrobiloloških analiza. To će definitivno ugasiti preostale sitne proizvođače. Ukoliko do toga dođe, i ako ne bude udruživanja, moguće rešenje biće manje mlekare lokalnog tipa, ili opstanak kroz neke turističke programe, organizaciju prerade mleka u domaćoj radinosti, što je sve pod znakom pitanja i nedovoljna zarada", zaključuje Vesić.


Tagovi

Proizvodnja mleka Gornja vranjska Udruženje proizvođača mleka Dragan đurđević Goran Vesić


Autorka

Ana Marić

Master profesor srpske književnosti, kojoj proizvodnja "ispod vedrog neba" nije strana. Onlajn novinarka, koja se bavi istraživačkim temama iz sfere poljoprivrede.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi