Profesor filozofije i inženjer u penziji gaje koze

Vera Ristanović je rođena u centru grada i sa selom nikada nije imala dodira, sem što je sa Ilijom išla u njegovo selo. Ilija Ristanović je dete sa sela, iz Šljivovice, pa je tako malo i bio upućen o životu na selu. Vera je kaže čitav radni vek provela u Gimnaziji, a sa suprugom je razmišljala šta će raditi kada odu u penziju. Punih 40 godina išli su kažu utabanim stazama i pitali se šta da rade kada ne budu imali radnih obaveza.

Penzionisani novinar i urednik u Nikincima uzgaja koze

Vera, koja je ceo svoj radni vek provela kao profesor u Užičkoj gimnaziji, sada pravi razne proizvode od kozjeg mleka. Ilija je radio kao elektro inženjer u Valjaonici bakra, bio na izgradnji HE Perućac. 

"Imali smo samo dve mogućnosti: ili da ostanemo u gradu i da budemo totalno pasivni, da se prepustimo gledanju televizije i da budemo u kavezu na desetom spratu, ili da odemo na porodično imanje mog supruga i da započnemo nešto novo. Pošto imamo razvijenu svest šta jedemo, počeli smo da gajimo organsko povrće. Shvatili smo da nam treba stajsko đubrivo, pa smo kupili dva jareta i kozu. I tako primarna delatnost nam je postala proizvodnja kozjih proizvoda," kaže Vera.

Ne zavise od industrijske proizvodnje 

Ristanovići pored koza imaju tri košnice, baštu sa povrćem i dosta stabala voća, uglavnom autohtonih vrsta - jabuka kolačare, šarenike, kožare i budimke, kao i šljiva od kojih kada rode, peku rakiju. Beru čajeve, za sebe prave razne napitke kao liker od divlje nane, a glavni Verin zadatak je da pravi kozje sireve, kozji kajmak, kao i meso od jarića.

"Trudimo se da ne zavisimo od industrijske proizvodnje. Čak u ishrani koza ne koristimo nikakve kupovne koncentrate. Kupujemo žitarice koje meljemo na nekom starom prekrupaču i time hranimo naše životinje. Imamo livade koje kosimo za seno, kao i za pašu", kaže Vera.

Livade su nezagađene, a okolne kuće su uglavnom napuštene. "To što smo se vratili na selo nam je pun pogodak. Naš najveći doprinos je u hrani. U Evropi 46 odsto od kućnog budžeta najviše daju Rumuni, a mi u Srbiji 43 odsto. Moj suprug i ja smo sveli da od kućnog budžeta dajemo 20 odsto," dodala je naša sagovornica.

Kako izabrati kvalitetnu hranu za koze?

Najbolje za treće doba: fizička aktivnost, umereno sa hranom i dosta sna

Zanimanje bračnog para Ristanovića za selo iznenadilo je mnoge njihove prijatelje. Uglavnom su ih pitali zašto idu na selo i toliko rade, kada imaju dobre penzije.

"Ma, nije stvar u novcu, u zaradi, i to nam nije bila ideja. Nama je cilj bio da izađemo iz grada, da se vratimo prirodi i da budemo aktivni u trećem dobi i koliko možemo da u ovim godinama očuvamo mentalno i fizičko zdravlje. Jedan ruski filozof je rekao da je najbolje za treće doba - puno fizičke aktivnosti, umereno hrane i dosta sna. I kada se izmorim u tim fizičkim poslovima, ne mogu da gledam TV već zaspim u 9 sati, ali od zdravog umora, a imam i zdrav san", objašnjava Vera. 

Uz pomoć Gugla do recepta za sir, a Aristotelovom logikom do zaključka 

Ona je kao dete odrasla na kaldrmi, nikada nije bila u selu dok se nije udala, a nisu je ni zanimali seoski poslovi. Zato, kaže Vera, sve je morala da uči od samog početka.

"U početku nije bilo ovoliko posla. Muž je imao iskustva sa životinjama, pa je tako znao i da muze. Namuze šerpicu mleka i taman je bilo za nes kafu. Ali, posle ... Nisam imala pojma šta me čeka. Sve je bilo novo i to da kada su se dva jareta ojarila, pa nakon toga kada je muž počeo da donosi 10 litara mleka, bila sam potpuno zbunjena," kaže Vera.

Kako nisu imali iskustva nisu imali koga da pitaju, preko Gugla je kaže našla recept za pravljenje sira. "Učila sam po fazama, malo Gugl, malo spremanja i u krug.  Ali, posle mi je mnogo pomogla logika i to ona Aristotelova: da iz premisa, iz datih činjenica, izvučeš zaključak. I onda sam se snalazila. Prvo sam radila beli sir, ali pošto volim da istražujem, našla sam da se stavljaju razni začini. Rađale su mi se razne ideje i sada stavljam razne začine poput kurkume, đumbira, maslinke i paprike, majoran, anis i druge, i sada imam 15 ukusa sira," kaže profesorka filozofije.  

Shvatila je kaže da svi ti začini pored toga što daju ukus i miris, da su oni prirodni konzervasi. Pribegla je i mediteranskom stilu stavljanja sira u maslinovo ulje. Tako napravljen sir ima neograničin rok trajanja i sir najbolje sazreva u tom ulju. 

Za uzgoj koza ne uzimaju subvencije od države

Za sebe kaže da je bila knjiški moljac, a u početku pravi joj je događaj bio kada se ojari koza, a muž joj nije tu. Prvo nekako zbrine i jarad i kozu, a onda komšije pozove i pita ih da li je dobro odradila. A oni joj kažu da je položila ispit...

Ona je istakla da njene koze nisu umatičene i kaže da bi je bilo sramota od bivših učenika, da uzima subvencije od 7.000 dinara po kozi.

"Mi ne zavisimo od koza, dok onima koji žive na selu i koji odgajaju decu znači ta subvencija. I stvarno bih se loše osećala, a i ne bih mogla da popunjavam formulare, jer dosta mi je bilo popunjavanja školskih dnevnika. Hoću da gajim koze kako ja hoću i da pravim šta ja hoću," kaže Vera.

Zašto je važna nega papaka kod koza

U ovom suludom vremenu kako je dalje objasnila ljudi nemaju vremena da iščupaju to najbolje iz sebe, jer su opterećeni drugim stvarima. "Sada imam drugačiji pogled na sve. Suprug i ja crpimo energiju iz te prirode. Nekako ljudi nisu svesni da kada rade na zemlji ulažu svoju energiju i posle kroz tu biljičicu se ta energija vraća. To je jedna neverovatna sinergija čoveka, zemlje i biljaka" kaže Vera i dodala je da je presrećna kada su joj i unučad kod nje.